Пише: Милош Јоцић
Издавачка кућа Геопоетика објавила је српски превод научно-популарне антрополошко-економске студије Дејвида Грејбера (David Graeber) Небулозни послови (пр. Луси Стивенс; Bullshit Jobs: A Theory; 2018, Simon & Schuster). Након књига о историји дуга (Debt: The First 5000 Years; 2011, Melville House), односно о бирократији и бирократским системима (The Utopia of Rules: On Technology, Stupidity, and the Secret Joys of Bureaucracy; 2015, Melville House), ово је треће дело овог аутора писано из угла анархистичке и историјске критике савремених друштвених појава, а друго које је преведено на српски након Утопије правила истог издавача и преводитељке.
Шта је, заправо, небулозни посао, или bullshit job? Г. Грејбер скалу ужасности послова дели на два дела. Једном пољу припада позната сорта лоших запослења: послови који су мало плаћени, или са криминалним условима рада, или мешавина оба. На супротној страни, небулозни послови су према г. Грејберу још перфиднија несрећа, јер док су срање послови (shit jobs, насупрот онима који су bullshit) очигледно срање, небулозни или усрани послови изгледају углађеније и идеалније, али су неупоредиво штетнији по психу и ментално здравље. Обично су то изузетно плаћена занимања са комфорним радним временом и удобном конфигурацијом радног места, али су сами послови толико бесмислени и беспотребни – махом то подразумева разне менаџере, координаторе, управљаче, под-под-подизвођаче – да њихова бесциљност, услед компликованих антрополошких разлога чијем је декодирању књига посвећена, чини да и сами људи који их раде почну себе посматрати као бесциљна, неусмерена бића која свету нису потребна, уводећи их на тај начин у миријаду анксиозних и депресивних поремећаја. Послови су то, укратко и парадоксално, који упркос одличним условима извршавају над људима менталну и душевну хаварију вишег степена.
Као дело аутора који иза себе има не само неколико успешних књига из области популарне науке, већ и живо искуство говорења, организације и управљањем протестима, као и сукобљавања са академском заједицом (под контраверзним околностима је г. Грејбер као ванредни професор отпуштен са универзитета Јејл 2005. године), Небулозни послови поседују приступачан, хумористичан тон; аутор има добру предавачку навику да се, представљајући компликоване идеје, уздржава од реторисања сложеним теоријским апаратом, те је ово издање, што се тиче технике писања научно-популарног штива, изврсно изведено.
Језик г. Грејбера је оштар, али ненапоран у смислу јаловог edgynessa; аутор подједнако складно користи жаргонизме и вулгаризме, као што одговара препознатљивој његовој аури уличног профета и великог имена анархије, отвореног знања и open source еманципације незатворене у херметичне катедре и академске уџбенике. Књига је прожета и богатом мрежом сродних литерарних препорука и фантастично забавним коментарима, фуснотама и осталим маргиналијама, тако да ће радозналом читаоцу Небулозни послови представљати и корисно чвориште према другим текстовима, и популарним и стручно-научним, који промишљају проблеме савремене економије, друштва, културе рада и политике.
Сама књига настала је од чланка „On the Phenomenon of Bullshit Jobs“ објављеног 2013. године, те представља продужење ставова г. Грејбера у правцу економске историје, теологије, менталног здравља и, кључно, природе протестантско-пуританске радне етике и из ње произашле навике вредновања људи на основу њихове професије и продукције – што ће се испоставити, у идејном средишту ове књиге, као нарочито морално и друштвена штетна последица по савременог човека. Небулозни послови су, упркос могућем првом утиску читаоца, превасходно антрополошка студија која се чисто економских руминација дотиче бочно, док оних политичких – очекиваних можда због позадине аутора – осим скромних уводних и завршних напомена аутора о сопственим анархистичким светоназорима, нема, односно нема у декларативно-пропагандном кључу; читаоци ће анархистичке ставове г. Грејбера већ уочити ако не у темељу самог концепта, онда у позадини појединачних дефиниција.
Небулозни послови су у целини, упркос снажној, оригиналној централној теми високог концепта, растегнуто дело. Она латерална продужавања базичне теме не иду срећом у далеке и на силу избоксоване дигресије али се беспотребно дуго и често мотају око истог. Не види се то нигде боље него у извештајима живих и правих људи са небулозним пословима, који су се након првобитног чланка у хиљадама јављали проф. Грејберу са сопственим подударајућим искуствима, и чија су одабрана сведочења инкорпорирана у књигу у сврху илустративних примера неких образаца пишчевих хипотеза.
Такав колективни допринос рукопису постаје збирка понављајућих палимпсеста о истој теми, проблемима, истој истини, истог тона и формулације. Истовремено, аутор сопствена бритка запажања разводњава задржавајући се на поентирањима које је читалац већ усвојио, роварећи текст беспотребно минуциозним образлагањима. Утисак је да је изворни чланак, иако краћи, импулсивнији и мање истражен, скоро савршено заокружио тему из одређеног угла гледања, док је књига на другој страни, иако подгрејана истим жаром, бунтом, љубављу и осталим племенитим горивима, настала више из уредничке него из уметничке/професорске жеље.
Шта је одговор небулозним пословима? Зашто жовијални Дејвид Грејбер паламуди, ако не даје рецепт за растурања овог строја менаџера и бесмислених бирократа? Овакве мисли набријаних и нестрпљивих читалаца предвидео је и сам аутор и у завршном поглављу он активно предлаже своје решење, у којем уочавамо могућу искру будућег истраживања, које је нажалост прекинуто ауторовом прераном смрћу раније ове године.
Дејвид Грејбер
НЕБУЛОЗНИ ПОСЛОВИ
Превод са енглеског: Lucy Stevens
Геопоетика, 2020
343 стр.
