Вешто обликујући сиже око приче о отмицама и о насилној промени боравишта, писац је наративну пажњу усмерио ка судбини Озане Болице из Пераста, која је почетком XVIII века као роб одведена у Тунис, потом у САД, да би се преко Лондона и Венеције вратила својој кући, у Боку Которску. Пиштало је стилски веома убедљиво, поетски крајње рафинирано и историјски утемељено показао три различита света, са три веома различита политичка и културолошка система”, саопштио је жири, који је радио у саставу: Иван Негришорац, председник, проф. др Александар Јерков и Селимир Радуловић, чланови.
Владимир Пиштало, романописац и приповедач, актуелни управник Народне библиотеке, изузетно високе књижевне домете остварио је у књигама приповедака Крај века (1990), Витраж у сећању (1994), Приче из целог света (1997), Александрида (1999), О чуду (2002), и поготово у романима Миленијум у Београду (2000), Тесла, портрет међу маскама (2008), Венеција (2011), Сунце овог дана: писмо Андрићу (2017), у књизи есеја Значење џокера (2019)…
Владимиру Пишталу ће награда – која се састоји од повеље и новчаног износа од 15.000 евра – бити уручена у Свечаној сали Матице српске, у петак, 23. фебруара, у 12 часова на отварању Дана Шпире Матијевића.
