Пише: Ненад Шапоња
(Франкфурт, 19.октобар 2023.)
Три дана франкфуртске интензивне интернационалне издавачке луднице почиње данас, за мене 13. пут.
Ту не рачунам две године боравака и разних сусрета током „короне” у дигиталним форматима. 75. Франкфуртски сајам књига је истина отворен јуче. Али данас креће у пуном капацитету, штандови су декорисани књигама и информацијама, агенти заузели своја места у Рајтс центру, а десетак хиљада уредника спремило се за своје интенционалне интернационалне шетње.
Овај сајам служи за продају и куповину права, за књиге, а не књига и по томе се разликује од онога што се код нас замишља под значењем тога појма. Тек ће се за викенд појавити купци, али углавном у халама у којима су немачки издавачи. Овде се налазим у разним улогама, и писац сам, и издавач, посматрач и учесник, пријатељ и сабеседник, и још много штошта за кратко време. Много мојих познаника и пријатеља из целог света су се овде распоредили такође по различитим улогама.
Истина, неки штандови су и празни. Ратне игре на Средњем истоку, и сврставање организатора на једну страну, довело је до бојкота појединих држава, а ни друга страна се због ратног стања није појавила. Има још мени необичних ствари везаних за сајамски тлоцрт – земље већег дела Европе су померене са својих уобичајених репрезентативних места у халама 5.0 и 5.1, у неугледну халу 4.0, а на њихово место је дошао нови континент – Кина. са преко 150 издавача. Друштво им праве амерички универзитетски и други издавачи, а ту су негде и Француска, Шапанија и Италија. И то је ту све из Европе.
Ући у неку од хала франкфуртског сајма значи ући на континент. Раније сам у ове две хале гледао нешто као репрезентацију света. Мање земље су покушавале, и успевале каткад, да величином, лепотом и смисленошћу својих штандова покажу да су веће и значајније него што географски и економски објективно јесу. Сада ми Европљани у мрачној хали 4.0, делују скрајнуто и заборављено. Кина је, пак, огромна, као и у стварности, уосталом. Довели су добру репрезентацију издавача са инструктивним пропратним материјалима, и спремају се, изгледа, да за неколико година освоје и просторе књиге. Јако издаваштво, јаки писци, јасно је, јака држава – то су идеје које они следе.
Одсуство бројних земаља, па и наше, резултира вишком простора. Или пак просторним аномалијама и чудним пропорцијама. Рецимо, стомилионски Египат је скоро исте величине, око 20 метара, као и суседна непостојећа држава Курдистан. Постоји и штанд тзв “државе Косово”. Украјина има прилично велики штанд, за разлику од Русије које уопште нема. За разлику од стварносних пропорција.
Но, оно што је лепа предност Франкфурта јесте да су бројне идеје на једном месту и шире се лако, до Индије и Кине, Бразила и Аргентине, а дани дописивања, замене се са неколико минута разговора и два озбиљна сагласна погледа. Зато смо овде. Јер, Франфуртски сајам књига је место где је време убрзано, а сусрети су платформе за будућност. Резултат те будућности буде море књига расутих по целом свету.
А ван сваке сумње, једна од најузбудљивијих ствари које вам се дешавају на овом сајму, јесте сусрет са толико паметних очију жељних да препознају још паметније ствари. Верују да ће их наћи у књигама. Прави сајам књига убрзава и увећава важност ствари и догађаја. Открива вам да сте на правом месту, оном које измиче значењу до краја. Бивате такорећи у новој неоткривеној земљи. И откривате нове људе. Нови људи вам откривају нова значења.
Стварни први дан на сајму се традиционално сваке вечери завршава окопоноћним дружењем у познатом Франкфуртер Хофу, месту сасвим ван сајамских хала, али месту које нико од оних који у свету издаваштва држе до себе неће пропустити. Флуид дискретног шарма буржоазије у башти отменог хотела Кемпински, након целодневног рада, помаже радницима у издавачкој индустрији, уредницима и књижевним агентима углавном, да се опусте.
Но, они, уместо да се одмакну од послова, управо овде их завршавају, а опуштену, назови пријатељску атмосферу користе да заврше или убрзају преговоре и све друге активности које су започели у току дана. Или једноставно да отворе нове менталне слике, прозоре и врата. У сваком случају, то је једна од кључних сајамских тачака. Има их још, и све су мање-више лоциране ван самог сајма. Ван света упадљиво видљивих ствари.
Франкфуртски сајам књига, иако пре свега, посао куповине и продаје, то је и место диктата и завођења, културног и пословног утицаја и потчињавања. То је оно што се мора разумети. У ствари, постоји неколико паралелних сајмова, светова или планета који круже око мистичног истовремено и неопипљивог и опипљивог Сунца Књиге.
