Пише: Илија Бакић
Агилни издавач „Чаробна књига“ у протеклих пар година сврстао се у сам врх овдашњих стрип издавача. Није у питању само број објављених стрип албума већ и издавачка концепција која обухвата широку лепезу текуће стрип продукције – од европске, америчке до јапанске – али и систематично објављивање класика 9. уметности, чиме се „покривају“ бројне празнине у досадашњем (обимном али хаотичном, неретко прекрајаном и касапљеном те технички не много квалитетно штампаном) стрип издаваштву на овим просторима односно заокружују опуси значајних стрип стваралаца. Тако су у библиотеци „Стари континент“ објављени и албуми великог Хуго Прата (1927-1995) који прате авантуре Корто Малтезеа, Наредника Кирка, Пустињских шкорпија… У тој сјајном низу појавио се и албум „Језуита Џо и друге приче“ (2023) кога чине приче-епизоде „Језуита Џо, Човек са далеког севера“ (оригинално објављено 1980), „Грингова макумба, Човек из сертоа“ (оригинално објављено 1977) и „Западно од раја, Човек из Сомалије“ (оригинално објављено 1978). Све три приче штампане су као засебни албуми у сјајној едицији тзв самосталних „one shot“ албума „Један човек, једна авантура“ коју је објављивао велики италијански стрип издавач Серђо Бонели и у којој су сарађивале стрип величине какве су Дино Батаља, Гвидо Крепакс, Серђо Топи, Атили Микелуци, Мило Манара, Гвидо Буцелија…
Колико год тематски били разнородни, смештени на различитим котама земаљског шара (Канада, Јужна Америка, Африка), са различитим херојима (или је тачније, антихеројима), албуме везује неколико јаких нити од којих је најупечатљивији осећај зачудности, измештености из уобичајеног доживљаја (историјске) реалности, као и подразумеваних подела на добро и лоше, живот и смрт, част и издају, поштење и лаж. Други ниво јединства подразумева бунтовно одбијање јунака да се покоре власти односно силама које ту власт оличавају (канадска коњичка полиција, војници, колонијалисти), чак и по цену сопственог жртвовања односно погибије и брисања из текуће реалности (која, ипак, није једина). Јунаци су „домороци“ или „староседеоци“ које су бели дошљаци – колонијалисти, пошто су им отели земљу, претворили у робове, у бића нижег реда, и „искројили“ им понижавајуће судбине. Прат, коначно, такође одбија да се покори и конвенцијама (масовног, популарног) медија у коме ствара па су његове приче далеко од свих стрип конвенција и граде сасвим особену приповедну и визуелну осећајност пошто је Прат, очито без икаквих комплекса, своја дела сагледавао као сегменте високе културе а не наменски-комерцијалне. Стога се врло лако могу повући линије које ове стрипове повезују са великим и значајним уметничким покретима. Његов Језуита Џо је следбеник дилема које је у роману-провокацији „Странац“ исписао Албер Ками, покушавајући да дефинише размере-границе слободе појединца односно његове обавезе према заједници у којој егзистира, релативизујући и доводећи до апсурда оба концепта, и онај о потпуном ослобођењу јединке и онај о потпуној државној контроли поданика. И Језуита Џо се не понаша у складу са конвенцијама мада се неким од његових поступка, иако искачу из друштвених образаца, не може порећи дубока праведност и моралност, као принципа који су, дефинитивно, „старији“ од државе као организације која, као основу своје власти на поданицима, користи монопол физичке силе.
Побуњеници из „Грингове макумбе, Човека из сертоа“ натерани су на отпор према онима који им одричу право на слободан живот и људско достојанство. У том су герилском сукобу све су емоције, оних који се свакодневно надмудрују са смрћу, чистије и јаче али исто тако дешавају се и чудновата извитоперења принципа лојалности па се издаја правда већим циљевима и плановима. „Западно од раја, Човек из Сомалије“ приказује расцеп између колонијалистичке силе и терора и отпора староседелаца, расцеп који је немогуће превазићи јер је он тоталан, у нивоу непомирљивих „сукоба цивилизација“ који су се у досадашњој историји човечанства решавали само потпуним уништењем једне од сукобљених страна. И у ова два албума уобичајени друштвени концепти и обрасци не функционишу па нема ни рационалне контроле стварности у коју проваљују снови, заумно али и силе чије су порекло и моћ (да одложе тренутак спознаје сопствене смрти битисањем у међусвету који функционише захваљујући круцијалном осећају љубави) непознати савременом човеку.
Линија Пратових цртежа једнако је слободна и размахана на сва три континента, његов графизам је необуздан и неукротив па се густи детаљи преплићу са контурама док фугуративно лако клизи у апстрактно бојећи приче атмосфером лагане меланхолије или екстатичне разиграности. Четрдесет и кусур година после стварања ове слике су једнако свеже, заводљиве и фасциниране гледаоце остављају без даха.
Речју, албум „Језуита Џо и друге приче“ садржи три истинска ремек-дела која потврђују да је њихов аутор један од неспорно највећих уметника XX века.
Насловна илустрација: Језуита Џо, Хуго Прат, Чаробна књига
