Овај, на дуго време заборављени, комад открила је и актуализовала др Нада Савковић а режирала Анђелка Николић под кровом Народног позоришта Суботица / Narodnoг kazalištа / Népszínház; у копродукцији Дечјег позоришта Суботица и Сеоског културног центра Марковац. У овиру 69. Стеријиног позорја, биће одигран у среду, 29. маја, у 19 часова.
Живот, прерано умрле и заборављене, ауторке био је кратак и буран. Умрла је у 21. години од тифуса, две недеље након свог ванбрачног двогодишњег сина Петра, управо када је њено једино дело било у штампи. Овај податак је издавач, Српска народна задружна штампарија, навео на насловној страни, као и информацију да ће сав приход од продаје ове књижице бити намењен да се на њеном гробу подигне крст.Албина Подградски рођена је у Пешти, где је њен отац у то време био свештеник, управо у тренутку великих друштвених и црквених превирања, а одакле је породица услед губитка безбедности морала да оде. У Пешти је умрла и њена мајка и троје старије деце њених родитеља. Албина већ у раном детињству доживела избеглиштво, које и јесте главна тема њеног комада.
Спас за породицу долази из Новог Сада, где на позив Платона Атанацковића и по препоруци свог школског друга, Светозара Милетића, њен отац долази за професора филозофије у Велику српску православну гимназију. Овде Албина завршава основну школу а затим учитељску школу у Сомбору, где се сели заједно за породицом када њен отац одлази на место професора у Сомборској гимназији.
Сем књижице, која је похрањена у фонду Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке у Београду, мало је података сачувано о овој ауторки, те се стога у литератури могу пронаћи и они нетачни. Међу оне релевантне податке спадају записи из књига крштених и умрлих, али свакако тек предстоји употпуњавање њене биографије.
Занимљив је и податак да су Албина и њен син лутеранске вероисповести, с обзиром на то да је Албинин отац одмах по доласку на ове просторе, 1864. године, у манастиру Ковиљ прешао на православну вероисповест. Дете није доживело трећи рођендан, умрло је 16. марта 1880, a две недеље касније и Албина. Сахрањена је на Светом успенском општем гробљу, како је уписано у Књизи умрлих Српске православне цркве.
Комад са певањем Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878. садржи елементе мелодраме, дидактизма и разумљиву сентименталну интонацију. Но, с друге стране, драму одликује и тематска актуелност. Наиме, босанско-херцеговачки устанак избио је 1875, што значи да је у тренутку, када је ауторка комад писала, проблем принудних миграција српског становништва било једно од важних друштвених питања.
Грађена на принципу контраста, радња комада се одиграва у Војводини а главне јунакиње су Српкиње – мајка и ћерка – избеглице из Босне које траже уточиште и нови дом у немирним временима босанскохерцеговачког устанка (1875–1878). Вођена духом панславизма, у чему видимо очев утицај, Подградска пише о патњама српског народа и других словенских народа.
Албина Подградска је инспирацију нашла у народној традицији а песме, које су део комада, написане су у десетерцу и римоване. Сем темом губитка завичаја, значајни мотиви у комаду су и сиромаштво, социјална питања, емпатија, лажно доброчинство… Управо да би нагласила потенцијал и актуелност овог комада, као и велики број важних друштвених тема, редитељка их подвлачи тако што сваки пут када кулминира нека тема, заустави представу и глумци са сцене успостављају дијалог са публиком.
Насловна слика: Pixabay
