Ауторка износи упечатљиве примере из стварности – рецимо, случај жене из Сијетла која је почетком деведесетих остала без контроле над својим условним аватаром у игри МУД (Кремерова овде користи термин ’персона’ за виртуелни идентитет), да би је други корисник искористио у порнографској намештаљци. Кремерова износи да сва одвратност ове епизоде не лежи у самом опису силовања (јер по њој опис није исто што и сам чин, мада свакако јесте порнографија, и то насилна) већ у присилном прекидању дејства стварне особе над својом виртуелном персоном.
Ово је, наравно, само једно од питања којима се Кремерова бави. Ново доба отвара нове начине нашег разумевања стварности, и у том смислу, с обзиром да се технологија рапидно мења и усавршава, било би изузетно занимљиво кроз овај модел пратити тумачења данашњих далеко развијенијих односа у видео играма, или, нарочито, надреалне стварности ВР четова.