Autorka iznosi upečatljive primere iz stvarnosti – recimo, slučaj žene iz Sijetla koja je početkom devedesetih ostala bez kontrole nad svojim uslovnim avatarom u igri MUD (Kremerova ovde koristi termin ’persona’ za virtuelni identitet), da bi je drugi korisnik iskoristio u pornografskoj nameštaljci. Kremerova iznosi da sva odvratnost ove epizode ne leži u samom opisu silovanja (jer po njoj opis nije isto što i sam čin, mada svakako jeste pornografija, i to nasilna) već u prisilnom prekidanju dejstva stvarne osobe nad svojom virtuelnom personom.
Ovo je, naravno, samo jedno od pitanja kojima se Kremerova bavi. Novo doba otvara nove načine našeg razumevanja stvarnosti, i u tom smislu, s obzirom da se tehnologija rapidno menja i usavršava, bilo bi izuzetno zanimljivo kroz ovaj model pratiti tumačenja današnjih daleko razvijenijih odnosa u video igrama, ili, naročito, nadrealne stvarnosti VR četova.
