Пише: Настасја Писарев
Луиса Валенсуела (1938) је аргентинска списатељица која је посебно позната по делима у којима се бавила крвавим периодом владавине војне хунте у Аргентини. „Промена оружја“ је збирка од пет приповетки чији јунаци директно проживљавају последице страшних политичких превирања која су обележила један од најмрачнијих историјских периода у овој земљи.
Већ у приповетки „Четврта верзија“ која отвара збирку очевидно је Валенсуелино суверено владање текстом: иако прича полази од „класичног“ трилер заплета о љубавној афери између глумице и амбасадора која прераста у политичку интригу, у пракси се то претвара у изузетно суптилну меланхолично-ироничну деконструкцију слике о фаталној, недодирљивој жени, као и у рефлексију о љубави и односима између полова, и о односу моћи у нестабилном друштву у којем и најмања лоша процена може водити у смрт. У исто време Валенсуела помало деконструише и сопствени књижевни текст необичним, поетичним упадицама које ни мало не одузимају на дирљивој озбиљности главне приче, али јој дају шармантну дозу метатекстуалног зачина.
Слична језичка игра доведена је до мајсторства у насловној приповетки „Промена оружја“ где језик постаје изједначен са начином на који заточена јунакиња са амнезијом једино може да перципира стварност. Политичке игре моћи и овде се суптилно читају и кроз односе између полова, па сексуалност, и однос према телу постају једна од централних тема, а динамични расплет приповетке ефектно поентира колико позиција моћи заиста може бити варљива.
Мада једнако трагична, далеко романтичнија је приповетка „Ноћу сам твој коњ“ о жени чији љубавник игра на ивици – његов живот остаје оцртан тек у наговештајима, у кратким срећним тренуцима његовог присуства које смењују моменти за које он сам говори „да је боље да не знамо шта су“, те и сам читалац постаје завереник у опасној политичкој игри у којој погрешан корак лако кошта живота.
