Piše: Nastasja Pisarev
Luisa Valensuela (1938) je argentinska spisateljica koja je posebno poznata po delima u kojima se bavila krvavim periodom vladavine vojne hunte u Argentini. „Promena oružja“ je zbirka od pet pripovetki čiji junaci direktno proživljavaju posledice strašnih političkih previranja koja su obeležila jedan od najmračnijih istorijskih perioda u ovoj zemlji.
Već u pripovetki „Četvrta verzija“ koja otvara zbirku očevidno je Valensuelino suvereno vladanje tekstom: iako priča polazi od „klasičnog“ triler zapleta o ljubavnoj aferi između glumice i ambasadora koja prerasta u političku intrigu, u praksi se to pretvara u izuzetno suptilnu melanholično-ironičnu dekonstrukciju slike o fatalnoj, nedodirljivoj ženi, kao i u refleksiju o ljubavi i odnosima između polova, i o odnosu moći u nestabilnom društvu u kojem i najmanja loša procena može voditi u smrt. U isto vreme Valensuela pomalo dekonstruiše i sopstveni književni tekst neobičnim, poetičnim upadicama koje ni malo ne oduzimaju na dirljivoj ozbiljnosti glavne priče, ali joj daju šarmantnu dozu metatekstualnog začina.
Slična jezička igra dovedena je do majstorstva u naslovnoj pripovetki „Promena oružja“ gde jezik postaje izjednačen sa načinom na koji zatočena junakinja sa amnezijom jedino može da percipira stvarnost. Političke igre moći i ovde se suptilno čitaju i kroz odnose između polova, pa seksualnost, i odnos prema telu postaju jedna od centralnih tema, a dinamični rasplet pripovetke efektno poentira koliko pozicija moći zaista može biti varljiva.
Mada jednako tragična, daleko romantičnija je pripovetka „Noću sam tvoj konj“ o ženi čiji ljubavnik igra na ivici – njegov život ostaje ocrtan tek u nagoveštajima, u kratkim srećnim trenucima njegovog prisustva koje smenjuju momenti za koje on sam govori „da je bolje da ne znamo šta su“, te i sam čitalac postaje zaverenik u opasnoj političkoj igri u kojoj pogrešan korak lako košta života.
