Пише: Милош Јоцић
Студија Бојана Јовића Авангардни мит Чаплин (2018, Службени гласник) дело је јасне идеје која је предочена већ у самом наслову: ова књига, дакле, бави се ликом Чарлија Чаплина у контексту авангардне уметности, односно Чаплиновом рецепцијом и утицајем у таквој уметности. Концепт не само да је очигледан, већ и екстремно привлачан.
Са једне стране ове теме стоји Чарли Чаплин: икона филмске уметности, један од најпрепознатљивијих ликова на свету, глобални феномен; да искористимо цитат чувеног модерног песника Томаса Стернса Елиота, који г. Јовић наводи у својој књизи: „Чарли Чаплин није Енглез, нити Американац, већ је универзална фигура која храни идеализам гладних милиона од Чехословачке до Перуа“. На другој страни једначине имамо пак авангардистичку уметност, која је наизглед Чаплинова сушта супротност. То је уметност која је за ширу публику и даље мало позната, или боље рећи мало разумљива, чак и у случају приступачнијих авангардних уметника попут Пабла Пикаса, Салвадора Далија или Рене Магрита. Не треба тако нешто да чуди: то је уметност експеримента, често веома неразумљива, врло нападна, која игра на карту ружног, шокантног, провокативног и вулгарног; уметност је то која је често апстрактна и апсурдна, због чега често одбија просечне читаоце или уживаоце уметности.
Стога можемо поставити питање, на којем се уосталом и темељи ова радознала студија: зашто је Чаплин, феномен популарне културе, био толико изазован авангардистима, наизглед опскурним и радикалним експериментаторима, и зашто је оставио толики траг у њиховој уметности?
Авангардни мит Чаплин не доноси тумачење Чаплинове биографије, нити појединих Чаплинових филмова, изузев у кратком и пригодном уводном делу књиге. Бојан Јовић је у овој студији радије посвећен тумачењу ефекта који је Чаплин, или тзв. „чаплинизам“, оставио у култури, друштву и пре свега уметности у периоду након два рата. Први део књиге стога заузимају коментари бројних научних студија, есеја и темата које су о ЧЧ писали различити авангардистички аутори и критичари. Ти су текстови нарочито значајни због тога што су они, у много случајева, били и једни од првих стручних, научних есеја о филмској уметности уопште. У раним данима филма, остварења Чарлија Чаплина била су једна од оних који су све већој публици показивала да тај нови медијум може бити не само забаван, већ и уметнички релевантан – да филмови, другим речима, могу имати поетску дубину књижевности и визуелни естетизам врхунског театра.
Читаоцима ове књиге ће, уколико деле укус потписника ово текста, вероватно најузбудљивије бити изучавање фигуре Чаплина као јунака у разним авангардистичким делима. У океану текстова чијим се тумачењем г. Јовић бави, посебно место заузима Чаплинијада Ивана Гола из 1923, званични зачетак жанра „чаплиновске“ књижевности код нас, а Авангардни мит Чаплин обухвата и многе друге „чаплиновске“ прозне, лирске и драмске текстове; као и неконвенционална авангардистичка дела попут научнофантастичних прича, експерименталног театра, прозних сценарија, луткарских филмова, визуелних поема, вишемедијских перформанса (попут хепенинга названог Хиљаду и једна ноћ одржаног 1923. у Београду, за који г. Јовић наводи и сценарио), или чак једне опере са Чаплином као главним ликом, што је нарочито занимљиво – Чаплин је, као што знамо, неми јунак.
Ови текстови писани су, између осталог, од стране најпознатијих аутора европске и српске авангарде: Бертолда Брехта, Франца Кафке, Мајаковског, Лорке, Мендељштама, Црњанског, Винавера, Растка Петровића, Душана Матића, и Бошка Токина, неправедно запостављеног пионира српске и европске филмске критике. Намерно смо рекли „између осталог“, јер је стварни опсег ове књиге огроман. Авангардни мит Чаплин ванредно је дело компаративног изучавања које обухвата десетине аутора који су писали на лепези различитих језика (њихови су фрагменти сви овом приликом умешно преведени): енглеском, француском, немачком, руском, шпанском, каталонском, пољском, чешком, итд. Готово сва та дела наведена су у оригиналу (у целости или одломцима) или су веома детаљно препричана, што је од велике важности, али и користи, како за читаоце који ово дело читају из уживања, тако и за будуће истраживаче којима ће ово бити непроцењиве истраживачке референце.
Авангардни мит Чаплин је светло бацио и на Чаплинове одјеке у ликовној авангардној уметности; дакле, у дадаистичким колажима, футуристичким постерима и т. сл. – и у складу са тим, књига је опремљена лепом количином квалитетно репродукованих графика са темом Чаплина. Тумачити јунака тако јединственог изгледа, који је и за живота постао иконична, свугде препознатљива карикатура, скоро је немогуће, а број ових визуелних елеманта које г. Јовић у своју студију укључује је подједнака поменутој фасцинантној количини тумачених текстова. Да је Авангардни мит Чаплин изашао само као збирка ових слика, дело би опет било за истраживаче значајно а за читаоце занимљиво; овако је, дакле, дупло значајно & занимљиво.
Авангардни мит Чаплин је посвећено и приступачно истраживање мапе утицаја коју је филмски јунак Чарли Чаплин извршио на уметност авангардне епохе. У свом истраживању г. Јовић читаоцима није само приближио многе, махом криптичне, авангардне идеје и поступке, него је и указао на филозофску дубину наизглед површног лика Чарлија Чаплина. Студија попут ове потврђује да разлику између „високе“ и „ниске“ књижевности нема никакве везе са популарношћу, жанровским обележјима или приступачношћу, већ само са једним критеријумом – вреди ли дело или не.
АВАНГАРДНИ МИТ ЧАПЛИН
Бојан Јовић
Службени гласник, 2018
345 стр.
