Piše: Miloš Jocić
Studija Bojana Jovića Avangardni mit Čaplin (2018, Službeni glasnik) delo je jasne ideje koja je predočena već u samom naslovu: ova knjiga, dakle, bavi se likom Čarlija Čaplina u kontekstu avangardne umetnosti, odnosno Čaplinovom recepcijom i uticajem u takvoj umetnosti. Koncept ne samo da je očigledan, već i ekstremno privlačan.
Sa jedne strane ove teme stoji Čarli Čaplin: ikona filmske umetnosti, jedan od najprepoznatljivijih likova na svetu, globalni fenomen; da iskoristimo citat čuvenog modernog pesnika Tomasa Sternsa Eliota, koji g. Jović navodi u svojoj knjizi: „Čarli Čaplin nije Englez, niti Amerikanac, već je univerzalna figura koja hrani idealizam gladnih miliona od Čehoslovačke do Perua“. Na drugoj strani jednačine imamo pak avangardističku umetnost, koja je naizgled Čaplinova sušta suprotnost. To je umetnost koja je za širu publiku i dalje malo poznata, ili bolje reći malo razumljiva, čak i u slučaju pristupačnijih avangardnih umetnika poput Pabla Pikasa, Salvadora Dalija ili Rene Magrita. Ne treba tako nešto da čudi: to je umetnost eksperimenta, često veoma nerazumljiva, vrlo napadna, koja igra na kartu ružnog, šokantnog, provokativnog i vulgarnog; umetnost je to koja je često apstraktna i apsurdna, zbog čega često odbija prosečne čitaoce ili uživaoce umetnosti.
Stoga možemo postaviti pitanje, na kojem se uostalom i temelji ova radoznala studija: zašto je Čaplin, fenomen popularne kulture, bio toliko izazovan avangardistima, naizgled opskurnim i radikalnim eksperimentatorima, i zašto je ostavio toliki trag u njihovoj umetnosti?
Avangardni mit Čaplin ne donosi tumačenje Čaplinove biografije, niti pojedinih Čaplinovih filmova, izuzev u kratkom i prigodnom uvodnom delu knjige. Bojan Jović je u ovoj studiji radije posvećen tumačenju efekta koji je Čaplin, ili tzv. „čaplinizam“, ostavio u kulturi, društvu i pre svega umetnosti u periodu nakon dva rata. Prvi deo knjige stoga zauzimaju komentari brojnih naučnih studija, eseja i temata koje su o ČČ pisali različiti avangardistički autori i kritičari. Ti su tekstovi naročito značajni zbog toga što su oni, u mnogo slučajeva, bili i jedni od prvih stručnih, naučnih eseja o filmskoj umetnosti uopšte. U ranim danima filma, ostvarenja Čarlija Čaplina bila su jedna od onih koji su sve većoj publici pokazivala da taj novi medijum može biti ne samo zabavan, već i umetnički relevantan – da filmovi, drugim rečima, mogu imati poetsku dubinu književnosti i vizuelni estetizam vrhunskog teatra.
Čitaocima ove knjige će, ukoliko dele ukus potpisnika ovo teksta, verovatno najuzbudljivije biti izučavanje figure Čaplina kao junaka u raznim avangardističkim delima. U okeanu tekstova čijim se tumačenjem g. Jović bavi, posebno mesto zauzima Čaplinijada Ivana Gola iz 1923, zvanični začetak žanra „čaplinovske“ književnosti kod nas, a Avangardni mit Čaplin obuhvata i mnoge druge „čaplinovske“ prozne, lirske i dramske tekstove; kao i nekonvencionalna avangardistička dela poput naučnofantastičnih priča, eksperimentalnog teatra, proznih scenarija, lutkarskih filmova, vizuelnih poema, višemedijskih performansa (poput hepeninga nazvanog Hiljadu i jedna noć održanog 1923. u Beogradu, za koji g. Jović navodi i scenario), ili čak jedne opere sa Čaplinom kao glavnim likom, što je naročito zanimljivo – Čaplin je, kao što znamo, nemi junak.
Ovi tekstovi pisani su, između ostalog, od strane najpoznatijih autora evropske i srpske avangarde: Bertolda Brehta, Franca Kafke, Majakovskog, Lorke, Mendeljštama, Crnjanskog, Vinavera, Rastka Petrovića, Dušana Matića, i Boška Tokina, nepravedno zapostavljenog pionira srpske i evropske filmske kritike. Namerno smo rekli „između ostalog“, jer je stvarni opseg ove knjige ogroman. Avangardni mit Čaplin vanredno je delo komparativnog izučavanja koje obuhvata desetine autora koji su pisali na lepezi različitih jezika (njihovi su fragmenti svi ovom prilikom umešno prevedeni): engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom, španskom, katalonskom, poljskom, češkom, itd. Gotovo sva ta dela navedena su u originalu (u celosti ili odlomcima) ili su veoma detaljno prepričana, što je od velike važnosti, ali i koristi, kako za čitaoce koji ovo delo čitaju iz uživanja, tako i za buduće istraživače kojima će ovo biti neprocenjive istraživačke reference.
Avangardni mit Čaplin je svetlo bacio i na Čaplinove odjeke u likovnoj avangardnoj umetnosti; dakle, u dadaističkim kolažima, futurističkim posterima i t. sl. – i u skladu sa tim, knjiga je opremljena lepom količinom kvalitetno reprodukovanih grafika sa temom Čaplina. Tumačiti junaka tako jedinstvenog izgleda, koji je i za života postao ikonična, svugde prepoznatljiva karikatura, skoro je nemoguće, a broj ovih vizuelnih elemanta koje g. Jović u svoju studiju uključuje je podjednaka pomenutoj fascinantnoj količini tumačenih tekstova. Da je Avangardni mit Čaplin izašao samo kao zbirka ovih slika, delo bi opet bilo za istraživače značajno a za čitaoce zanimljivo; ovako je, dakle, duplo značajno & zanimljivo.
Avangardni mit Čaplin je posvećeno i pristupačno istraživanje mape uticaja koju je filmski junak Čarli Čaplin izvršio na umetnost avangardne epohe. U svom istraživanju g. Jović čitaocima nije samo približio mnoge, mahom kriptične, avangardne ideje i postupke, nego je i ukazao na filozofsku dubinu naizgled površnog lika Čarlija Čaplina. Studija poput ove potvrđuje da razliku između „visoke“ i „niske“ književnosti nema nikakve veze sa popularnošću, žanrovskim obeležjima ili pristupačnošću, već samo sa jednim kriterijumom – vredi li delo ili ne.
AVANGARDNI MIT ČAPLIN
Bojan Jović
Službeni glasnik, 2018
345 str.
