Награда „Београдски победник“ за најбољи роман у 2023. години додељена је Владану Матијевићу за роман „Пакрац“, саопштио је данас жири у Библиотеци града Београда.
„Роман ‘Пакрац’ се издвојио мајсторством приповедања,, којим је успостављена аутентична и сложена слика света“, наводи се у одлуци коју је председник жирија Предраг Петровић прочитао на конференцији за новинаре.
Матијевићев роман, у издању Лагуне, победио је већином гласова жирија, у коме су за „Пакрац“ гласали Петровић, Весна Тријић, Петар Пијановић и Слађана Илић, док је Наташа Анђелковић била за роман „Песма о три света“ Владимира Пиштала, преноси Танјуг.
У најужем избору били су и „Девојачка соба“ Стевана Вранеша, „Канон потиштеног ума“ Филипа Грбића, „Аперкат“ Маје Искре и „Време вода“ Бојана Савића Остојића
Жири је оценио да у награђеном роману „удвојена личност главног јунака, окружена ликовима са маргине и бомбардована вестима из црне хронике, доводи у везу савремени Београд са Пакрацом с почетка деведесетих“. „Критички преиспитујући модерно српско друштво, овај роман храбро, провокативно и прецизно отвара питања, зла, одговорности и моћи на крају 20. и почетку 21. века“, наводи се у одлуци. Жири је оценио да се Матијевић надовезује поетички на уметничко искуство црног таласа у српској прози и филму, и користи гротеску и хумор како би обликовао вишезначну и слојевиту визију данашњег Београда.
„Суочавајући читаоца са различитим манифестацијама насиља, приповедач нас води ка спознају метафизичког порекла и природе зла“, оценио је жири.
Организатори су саопштили да је на конкурс за награду „Београдски победник“ стигло 122 романа.
Како је најављено, „Београдски победник“ ће бити уручен Матијевићу 30. јануара у подне у БГБ-у, а награда се састоји од статуе, повеље и 10.000 евра у динарској противвредности.
Матијевић је објавио романе „Ван контроле“ (1995), „Р. Ц. Неминовно“ (1997), „Писац издалека“ (2003), „Часови радости“ (2006), „Врло мало светлости (2010), „Сусрет под необичним околностима“ (2016) и „Слобода говора“ (2020), Објавио је и књиге песама „Не реметећи расуло“ (1991) и „Самосвођење“ (1999), као и збирке прича „Прилично мртви“ (2000) и „Пристаништа“ (2016).
