Piše: Ilija Bakić
Godine 2022. agilna „Čarobna knjiga je, u reprezentativnoj biblioteci „Stari kontinent“, započela celovito i hronološko objavljivanje još jednog klasika 9. umetnosti – stripa „Riđobradi“. Duo koji je započeo ova serijal činili su scenarista (koji je, pre toga, bio i crtač Žan-Mišel Šarlije (1924-1989) i crtač Viktor Ibinon (1924-1979) njih dvojica već su sarađivali (između ostalog od 1949. do 1952 godine, na ilustrovanoj biografiji gusara Roberta Sirkufa u tri toma) a stripu s piratima i gusarima, jedrenjacima na toplim morima Kariba, basnoslovnim bogatstvima, hrabrosti i surovosti, slobodi otetoj od kraljeva i velikaša, razuzdanosti u vrelim noćima punim ruma, na peščanim plažama nisu mogli da odole. Uostalom ova tema bila je, još od Stivensonov romana „Ostrvo s blagom“ (1883), mila svim malim i velikim dečacima i neodoljivo je mamila i dražila publiku da čita valjane ali i petparačke romane, gleda filmove i čita stripove. Posle raznih odlaganja ključni trenutak je nastupio kada je osnovan strip nedelьnik „Pilot“, Šarlije, kao glavni urednik, odlučuje da u prvi broj ubaci i gusarski strip, smišlja priču o hrabrom i surovom gusaru Riđobradom, ubeđuje prezaposlenog Ibinona da se prihvati crtanja i 29. oktobra 1959. u prvom broju „Pilota“ započela je epizoda „Demon s Kariba“. Ibinon je pre iznenadne smrti nacrtao 18 epizoda Ribobradog a nedovršene epizode je docrtao Žiže: Šarlije je nastavio da smišlja avanture Riđobradog, sarađujući sa drugim crtačima, do 24 epizode. „Pobunjenici sa Jamara“, nakon koje je prestao da radi a dve godine kasnije je preminuo. Serijal je nastavno da izlazi do 2006g. kada je izdavač „Dargo“ objavio njegov završetak (mada je Mark Burže, poslednji crtač ustvrdio da će se u budućnosti, vratiti serijalu). Serijal je bio veoma popularan u Francuskoj, Belgiji i Holandiji (u stripu „Asteriks“ Gali malo-malo sreću piratsku posadu koja je ista ona iz „Riđobradog, na prostorima bivše Jugoslavije strip je objavljivan u nizu izdanja, od legendarne „Panorame“, „Stripoteke“, „Eks almanaha“ do „Giganta“ i „Supera“.
Epopeja započinje 1715. na karipskim morima, kada španski galeon napada brod „Crni soko“ kome je kapetan Riđobradi (…) najokrutniji i najozloglašenii pirat koji je ikada plovno okeanom (…) strah i trepet sedam mora“. Ovaj „Demon s Kariba“ ne priznaje predaju i još nikoga ne poštedeo! Ali ovog puta će poštedeti bebu koju usvaja i daje ime Erik. Slede beskrajne avanture, morske bitke, potere i bekstva iz bezizlaznih situacija, planovi i prevare.. Erik odrasta pod patronatom Tronogog, gusara sa drvenom nogom koji ga podučava, i crnog džina, bivšeg roba, Babe. Kada Riđobradi i Tronogi više nemaju čemu da nauče Erika. Riđobradi šalje sina u London da se upiše na kraljevsku pomorsku akademiju. Posle još mnogo novih avantura Erik se vraća u Tortugu, centar piratske republike, sa oprostom kralja Francuske i imenovaniem Riđobradog za kraljevskih gusara (pirati su razbojnici za svoj groš a gusari razbojnici u kraljevoj službi). Ali Riđobradog i njegovog broda „Crnog sokola“ nema! Erik saznaje da mu je otac otišao u potragu za izgubljenim actečkim gradom u džunglama Jukatana jer tamo leži basnoslovno blago! Za svo zlato su zainteresovani i piratski admiral Morgan, lepa i opasna Konča koja je bila Morganova miljenica ali se zaljubila u Erika; na strani Španaca blago traži i veliki inkvizitor Don Skargato kao i nekolicina većih i manjih igrača. Erik će morati prvo da oslobodi oca iz tamnice pa da svi oni prođu kroz džungle i močvare, da pronađu grad, prežive lukave klopke u actečkim piramidama, nadmudre brojne Špance u neravnopravnoj borbi, i da sve vreme budu oprezni, dovilьivi, hrabri, humani ali nemilosrdni. Riđobradi i Erik će uspeti u svojim namerama i u ponovo osvojenom „Crnom sokolu“ isploviti na otvoreno more ali njihovi neprijatelji će ih čekati u zasedi!
Šarlije je napisao čistokrvnu, adrenalinsku avanturu sa nekoliko linija dešavanja koje se neočekivano zapliću i prepliću; tenzije ni malo ne popuštaju pa dok se jedan zaplet još nije završio već je otvoren novi koji „vuče“ priču sve dalje i dalje. Šarlije je u „Riđobradom“ (kao i u „Bluberiju“ za koga je takođe pisao scenarija) bio sklon da priče stvara u serijama albuma, tako priča o actečkom blagu ima čak četiri dela „Ostrvo izgubljenih lađa“ (objavljena u 8. knjizi). „Nestali sa Crnog sokola“. „Prokleto zlato Huakapaka“ i „Grad smrti“ (objavljene u 3. knjizi). Iz predgovora čitalac saznaje da je na početku crtana epizode „Nestali sa Crnog sokola“ Žike preminuo. Šargije i izdavači su pokušali da angažuju Lorga, Žižeovog sina koji je do tada pomagao ocu ali, ispostavilo se, nije mogao samostalno da završi album, spasonosno rešenje je bilo angažovanje prekaljanog profesionalca Gatija koji je bio sposoban da album nacrta u Žižkovom stilu da bi u sledećim albumima polako uvodio svoj crtački stil kao i slobodniju montažu tabli koja potcrtava dinamiku akcije i celokupnu uzbudljivost priče. Rečju, i ovaj album potvrđuje da je „Riđobradi“ nesporni klasik gusarskog strip žanra i istinski praznik za sve koji su, mladi duhom, skloni romantici i avanturama na „debelim morima i egzotičnim predelima.
Naslovna fotografija: Piksabej
