Piše: Ruža Perunović
Nakon Almanaha priče i Alamanaha eseja, Društvo novosadskih književnika objavilo je Almanah drame koji sadrži jedanaest dramskih tekstova različitog tematskog, žanrovskog i stilskog prosedea. U ovom zborniku, autori su predstavljeni kratkim portretom, bibliografijom i jednim dramskim delom. Prema uvodnoj napomeni priređivača Zorana Đerića, u Almanahu se većinom nalaze drame i dramatizacije novosadskih autora koji nisu prevashodno dramski pisci, već su svoju književnu afirmaciju postigli u drugim žanrovima. Tako se u zborniku nalaze dramski tekstovi koji su nastali iz pera proznih pisaca kao štu su Sava Damjanov, Saša Radonjić, Franja Petrinović, Đorđe Pisarev, Vladimir Pištalo, odnosno pesnika Ivana Negrišorca, Zorana Đerića, Saše Radonjića, Gorana Ibrajtera. U sačinjenom izboru nalaze se i dva potvrđena novosadska dramska pisca – Tijana Grumić i Filip Grujić ‒ čiji su dramski tekstovi dobili najprestižnije nagrade i igraju se u pozorištima širom Srbije i regiona. S obzirom na podatak da su neke od drama koje se objavljuju u ovom Almanahu imale svoja izvođenja, dok neke tek čekaju na svoju inscenaciju, novim izdavačkim poduhvatom Društvo novosadskih književnika skreće pažnju na dramske potencijale novosadskih pisaca i doprinosi većem prisustvu originalnog dramskog teksta u javnosti.
Almanah otvara drama Misterija Koder Save Damjanova, profesora, proznog pisca, proučavaoca književne istorije i teorije, jednog od osnivača Društva novosadskih književnika. Višedecenijsko interesovanje za život i književno stvaralaštvo Đorđa Markovića Kodera[1] opredelilo je i njegovu literarnu sudbinu. Koder je bio, podsetićemo, impresivna ličnost ‒ učio je i usavršavao više stranih jezika: francuski, engleski, italijanski, grčki, sanskrit, poznavao je i starogrčki, latinski, mađarski, nemački, ruski, turski, arapski, persijski i jermenski, radio kao pravnik, učitelj mačevanja, gimnastike i borilačkih veština, bio tumač kod pruskog konzula i u engleskom poslanstvu u Istanbulu. Često je putovao po svetu, po Evropi i, tada nezamislivo, po delovima Azije i Afrike, a sve te zemlje prešao je pešice. Stoga ne iznenađuje da je Koder, čiji je život prepun dramskih potencijala, postao junak ove dinamične dramske igre. Drama Misterija Koder Save Damjanova ispisana je začudnim, koderovskim jezikom sa očekivanim uplivom magije, mirisa, čulnih utisaka, lucidnih, dvosmislenih i razigranih replika koje čine ovo delo koderovski inspirativnim za čitaoca i gledaoca. Drama je imala svoje izvođenje (10.9.2022.) u formi svojevrsnog performansa u dramatizaciji i režiji Ivana Pravdića u Fabrici Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu, u okviru „Bunker festa“.
Druga po redu drama Rešetke dolazi iz pera pesnika, esejiste i kritičara Ivana Negrišorca. Iako nam je Negrišorac manje poznat kao dramski pisac, podsetićemo da je svojevremeno bio dramaturg na Dramskom programu Radio Novi Sad, gde je napisao radio drame: Fredi umire (1989), Kuc-kuc (1990); ali i pozorišne drame: Istraga je u toku, zar ne? (2007) koja je igrana u Dramskom studiju u Obudovcu u Republici Srpskoj, dok je drama Vidiš li svice na nebu? ostala bez pozorišne adaptacije, ali je publikovana kao knjiga (2006). Monodrama Rešetke zasnovana je na verbalnom obračunu junaka sa rođenim bratom, povodom teških porodičnih odnosa, samoubistva, oceubistva i kriminogene sredine u kojoj se odrastalo. Uprkos fiktivnom porodičnom razračunavanju, u centru pažnje je suočavanje sa samim sobom i problemom dobrovoljnog zatočeništva, koje nastaje kao posledica nemogućnosti da se živi u sadašnjosti. Drama je napisana 2005. prvi put je objavljena u Almanahu i do danas nije imala svoju scensku adaptaciju.
U Almanahu drame Dnk našla se i dramatizacija žanrovski neuhvatljivog, kompleksnog dela Gramatika poremećaja: balade s početka veka (2013) Franje Petrinovića. Drmatizaciju ovog dela potpisuje David Alić, koji je bio i režiser istoimene predstave. Drama dvoje antijunaka odigrava se u prepoznatljivom novosadskom ambijentu u kome pratimo njihove egzistencijelne i identitetske probleme, te borbu sa čemernom svakodnevicom, nezaposlenošću, beznađem i mukom zajedničkog života. Predstava Gramtika poremećaja planirana je da bude deo novosadskog omnibusa koji su činili još i Pojačalo i gitara Slobodana Tišme i Velika očekivanja Đorđa Pisareva, ali se izdvojila kao samostalna i uspešno se izvodi od 2020. na Kamenoj sceni Srpskog narodnog pozorišta.
Prema izboru Zorana Đerića naredno mesto u Almanahu pripalo je drami Mesečina Đorđa Pisareva, proznog pisca, dramaturga i dramskog pisca (Pokondireni tikvan, Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav, Juri Golec i život bez smisla, Velika očekivanja), koji je godinama sarađivao sa pozorištem „Brod Teatar“ na kom je izvedeno pet njegovih komada na vodi. Pisarev je sarađivao i sa Pozorištem mladih, Narodnim pozorištem Kikinda i Srpskim narodnim pozorištem, gde bi i mogla da bude izvedena ova novosadska, ali i univerzalna priča o usamljenosti i zapitanosti nad problemima sveta koji se prikazuje kao ludnica.
Sledi drama samog urednika Almanaha, pesnika, prozaiste, esejiste i dramskog pisca Zorana Đerića. Velika nužda pisana je po porudžbini Brod teatra, ali sticajem okolnosti još uvek nije imala svoju premijeru. U pitanju je komedija (comic releif ili komičko olakšavanje, kako je u podnaslovu navedeno), napisana u 11 scena u kojima prepoznajemo tipične događaje iz savremenog života jedne „urbane“ porodice. Komunikacija među likovima zasnovana je na baljezganju koje je zapravo uobičajen model razgovora među protagonistima, a doživljava se i kao istinska mudrost. Iako likovi neprekidno izgovaraju banalnosti koje na čitaoce ostavljaju komičan efekat, preko njih se naširoko razmatraju dnevna, manje bitna i suštinska, jako bitna, pitanja ali se stvarna komunikacija ne ostvaruje. Drama je ispisana u rableovskom stilu, aktuelna je i lucidna, što sve skupa predstavlja veliki potencijal za inscenaciju, posebno uzimajući u obzir činjenicu da je danas izuzetno malo originalnih komedija koje se, čini se, kao žanr izbegavaju.
Prema romanu Milenijum u Beogradu Vladimira Pištala, pisca raznovrsne žanrovske orijentacije, nastala je dramatizacija koju potpisuje pesnik, esejista i kritičar Nenad Šaponja, a koja takođe čeka svoje izvođenje na sceni. Pištalov roman Tesla, portret među maskama, dramatizovao je Nebojša Bradić i ta je predstava uspešno izvedena 2022. u Novom Sadu (Tesla, izumetnik). Komad Milenijum u Beogradu, u dramatizaciji Šaponje, govori o petoro prijatelja, njihovim životima, nadama i ljubavima koje ne mogu da prežive kada dođu devedesete godine i sa njima početak rata. U vremenskom okviru od Titove smrti do bombardovanja Beograda, ispričana je priča o gradu Beogradu i jednoj tužnoj, nama dobro poznatoj i bolnoj, istoriji u kojoj pratimo refleks velikih društvenih dešavanja na život običnog čoveka.
Naredni dramski tekst u Almanahu pripada Saši Radonjiću, pripovedaču, pesniku i romansijeru, ali i autoru koji je prisutan i na našoj dramskoj sceni. Njegovi romani dramatizovani su i izvođeni na televiziji i u pozorištu. Autor je scenarija za igrani TV film Pejzaži u magli, rađen po motivima njegovog romana Priručnik za pauna u koprodukciji TV Novi Sad i „Komune“. Napisao je dramske adaptacije za svoja Tri ukradena romana i Klub ljubitelja Smene 8, koje su se našle na repertoarima Narodnog pozorišta Kikinda i Šabačkog pozorišta. U Almanah drame DNK uvrštena je Radonjićeva monodrama Čaj sa Kublaj-kanom koja je imala svoju premijeru u Bitef teatru u okviru programa „Mesec nezavisne scene“, a od 2021. uspešno se igra na sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu, u sjajnom izvođenju Jugoslava Krajnova. Radonjić je u drami Čaj sa Kublaj-kanom, koja nosi podnaslov „sasvim istinita monodrama sa songovima“ (u kojoj s vremena na vreme (iz off-a) čujemo sam glas pisca, kao i njegove songove) pretočio lično bolničko iskustvo i autentičnu spoznaju (pre)tanke granice između života i smrti. O drami sam autor kaže sledeće: „Čaj sa Kublaj–kanom je intimna, džepna enciklopedija mojih iskustava iz višemesečne borbe za život koja se odigravala 2009. godine, a sve u formi i ruhu monodrame. Kao u svakoj enciklopediji i ovde su sve odrednice do detalja verodostojne, odnosno predstavljene onako kako su se stvarno zbile, izuzimajući završnu mikronovelu koja baca reflektorsko metaforičko svetlo po dubini i širini tih stvarnih događaja. Autor se nada da njegova na ovaj način artikulisana iskustva mogu nekome nekada u suočavanju sa sličnim traumama biti od koristi, odnosno predstavljati podstrek u nepredavanju stihiji koja bi ih iznenada ponela“.
Pred kraj Almanaha drame DNK našli su se tekstovi dva mlada, ali već sasvim afirmisana dramska pisca. Jedna od njih je Tijana Grumić, dobitnica više prestižnih nagrada za dramski tekst i dramatizaciju, autorka drama koje se izvode u pozorištima u Srbiji i regionu. Dramski tekst koji dopunjuje Almanah drame Društva novosadskih književnika nosi naziv Nikad nisam videla zvezde za koji je dobila Specijalnu nagradu Rojal Distrikt Teatra iz Tbilisija na festivalu „Aurora“ i dramaturšku nagradu grada Bidgošča (Poljska). Drama Nikad nisam videla zvezde bavi se društvenim i političkim pitanjima u kojima je paralela sa našom svakodnevicom više nego očigledna. Konkretna radnja odigrava se na farmi svinja gde radnice trpe nečovečan tretman ‒ teraju ih na bolesnu higijenu i nošenje pelena ‒ one ćutke sve trpe, dok, umesto njih, glas podižu svinje na farmi, koje imaju sličan položaj. Drama je premijerno izvedena 2018. na otvaranju Gradskog pozorišta u Čačku u okviru „Triptiha o radnicima“ kada su igrane tri jednočinke mladih autora: Sare Radojković, Strahinje Madžarevića i Tijane Grumić, u režiji Juga Đorđevića.
Svoje mesto u Almanahu našla je i drama Filipa Grujića, nagrađivanog dramskog pisca, dramaturga, scenariste i pripovedača. U pitanju je drama Vilica Ebena Bajersa u kojoj je, na osnovu istorijskih podataka, kombinacijom fakata i fikcije ispričao priču o negativcu, plejboju i bogatašu Ebenu Bajresu, konzumentu napitka napravljenog od radioaktivnog elementa (radithora) koji do kraja i umire od posledica konzumiranja istog. Na osnovu te priče nastaje Grujićeva drama koja, govoreći o bahatosti jednog negativca, govori o društvenim problemima iz perioda gradnje Njujorka, Velike depresije i pada berze, ali i univerzalnim problemima koji traju i danas. Drama je izvedena 2020. pod nazivom Velika depresija na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta (u produkciji Srpskog narodnog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture) u režiji Marka Čelebića i našla se i u Takmičarskom programu 66. Sterijinog pozorja.
U Almanah drame novosadskih pisaca Đerić je uvrstio i melodramu Srce više nije moje Gorana Ibrajtera, pesnika, dramskog pisca, selektora pozorišnih festivala, izvršnog direktora Sterijinog pozorja. Za ovu dramu Ibrajter je dobio Nagradu za savremeni dramski tekst na 5. međunarodnom kikindskom pozorišnom festivalu (2014). Drama je imala premijeru 2014. u Novosadskom pozorištu u režiji Bogdana Jankovića, a danas se uspešno igra na repertoaru Gradskog pozorišta „Semberija“ u Bijeljini. Ibrajterov dramski tekst umetnički direktor pozorišta, Milivoje Mlađenović, ovako opisuje: „Srce više nije moje Gorana Ibrajtera govori o sećanju dvoje ljudi koji su, usled kovanja i raskivanja bratstva i jedinstva naroda sa prostora Bosne i Hercegovine, raskovali i vlastite živote, zajednicu ljudsku, razorili i mirnu bračnu luku, ni krivi ni dužni, otrovani poganim rečima i delima neimenovanih moćnika koji uređuju i preuređuju Svet. U kišno, sumorno predvečerje odvija se ova setna, nepretenciozona melanholična ljubavna priča prožeta blagim humorom i zvucima sevdalinki. Meliha i Milorad su „vlasnici“ malih života, i oni jezikom sa izvorišta narodnog, jednostavnim ljudskim frazama sublimiraju muku čovekovu, egszistencijalnu, svagdanju, analiziraju u šta su se ljudi pretvorili, boluju bolove stare i nove. I bolom svog srca, upozoravaju.“
Na samom kraju Almanaha našla se drama Birki dramaturškinje Sonje Mandžić. U pitanju je vodvilj, komedija o duhovitom iskustvu sa kojim su se mnogi od nas sreli ‒ entuzijastična prodaja uređaja, u ovom slučaju „Birki” usisivača, na kućnoj adresi. U pokušaju da proda nepotrebnu skupocenu napravu, prodavačica upada u niz komičnih situacija sa različitim profilima potencijalnih kupaca koji su prototipovi komičnih ličnosti koje srećemo u svakodnevnom životu. Drama Birki čitana je u okviru pratećeg programa Sterijinog pozorja, a izveli su je glumci sa Akademije umetnosti u Novom Sadu (Pozorište „Promena”).
Načinjenim izborom Zorana Đerića, Almanah drame DNK ukazuje na izvrsne dramske potencijale novosadskih pisaca i predstavlja materijal za čitanje, ali i izvor za nove dramatizacije i inscenacije. Poznata je činjenica da dramski tekstovi nisu dovoljno prisutni u javnosti. Osim u časopisu Scena, retke su prilike da se savremena drama čita, naročito u formi zbornika. S druge strane, dok dođe do pozornice, originalni dramski tekst doživi brojne transformacije, te nam je i iz tog razloga objavljivanje ove knjige značajno. I na kraju, postojanje Almanaha drame DNK važno je za sam Novi Sad, grad koji ima izuzetnu dramsku tradiciju, te će ovaj zbornik u budućnosti predstavljati dragoceno svedočanstvo jednog književnog vremena.
[1] O životu i delu Đorđa Markovića Kodera (1806-1891) Sava Damjanov napisao je studiju (Koder: istorija jedne recepcije (1997)) i svojim naučnim radom uticao na značajne promene u recepciji, interpretaciji i vrednovanju Koderove zaostavštine.
Naslovna slika: Pixabay. com
