Уочи проглашења 66. добитника НИН-ове награде за најбољи српски роман године, група књижевних стваралаца различитих генерација огласила се писмом упућеним јавности, под насловом „Бојкот НИН-ове награде“. Међу осамнаесторо потписника овог текста налазе се двојица ранијих лауреата овог признања, Владимир Табашевић и академик Миро Вуксановић, а уз њих су, између осталог, и: Никола Маловић, Мухарем Баздуљ, Љубица Арсић, Владимир Кецмановић, Дејан Стојиљковић, Слободан Владушић, као и чланови Друштва новосадских књижевника Сава Дамјанов и Фрања Петриновић.
У отвореном писму јавности потписани аутори од издавача траже да своја дела више не пријављују за НИН-ову награду и позивају на њен бојкот јер је, како тврде, изгубила смисао.
Жири за НИН-ову награду тренутно чине Бранко Кукић (аутор и уредник издавачке куће Градац), Марија Ненезић (књижевна критичарка и уредница-водитељка емисије „Час анатомије“ на РТС), Иван Миленковић (филозоф, преводилац и члан Трећег програма Радио Београда), Марјан Чакаревић (књижевни критичар и песник) и председник Теофил Панчић (књижевни критичар и новинар).
Отворено писмо преносимо у целости:
Бојкот НИН-ове награде
Не постоје награде које се савршено поштено додељују. Нити има жирија за доделу књижевних признања који су беспрекорно компетентни. Не постоје награде за уметничко дело у којима се вануметнички критеријуми, барем у извесној мери, не мешају са уметничким. Ни НИН-ова награда, у својим златним годинама, није била изузетак од овог правила, али су књижевна стручност и интелектуално поштење већине чланова жирија који су о њој одлучивали, учинили да вануметнички критеријуми ипак у знатној мери буду подређени уметничким вредностима. Зато је ова награда у својим најбољим годинама имала неспорни реноме. Али та времена су дефинитивно прошла.
Већ претерано дуго и претерано често, о овој награди одлучују што стручно, што морално, а најчешће и стручно и морално некомпетентни људи, за које није јасно по ком мерилу су бирани. Од тренутка у ком су недељне новине НИН постале власништво једне иностране приватне компаније, тај негативан тренд приметно расте, да би до кулминације произвољности дошло ове године. Било би минимално коректно да одлуку о најбољем роману српске књижевности донесу критичари који систематски прате савремени домаћи роман. Међутим, овогодишњи жири не испуњава чак ни те услове.
У складу са саставом жирија је добијен и ужи избор од десет књига, који, част изузецима, и без обзира на то која дела ће ући у најужи избор и које дело ће бити проглашено добитником, представља трагикомичан покушај да се политичка произвољност промовише као идејни плурализам, јалова политичка корекност као слободоумље, а да се провинцијална, колонијална свест, прогласи космополитизмом. Пошто не можемо да утичемо на одлуке које се доносе у оквиру једне приватне фирме, наш преостали избор јесте да не допустимо да у будућности учествујемо у једној све већој срамоти.
Од својих издавача захтевамо да наша дела не пријављују у конкуренцију за НИН-ову награду, а од овог и наредних, вероватно једнако спорних жирија, да их, непријављене, не узимају у обзир. Неминовна пропаст једног, некад релативно слободоумног, а данас готово малоумног признања, тако ће се убудуће догађати без нас.
Владимир Кецмановић
Владимир Табашевић
Дејан Стојиљковић
Ђорђе Писарев
Емир Кустурица
Игор Маројевић
Лаура Барна
Лидија Јелисавчић Ћирић
Љубица Арсић
Марко Крстић
Милан Ружић
Миро Вуксановић
Мухарем Баздуљ
Никола Маловић
Сава Дамјанов
Славиша Павловић
Слободан Владушић
Фрања Петриновић
Извори:
Данас
Вечерње новости
Фејсбук
