Uoči proglašenja 66. dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji srpski roman godine, grupa književnih stvaralaca različitih generacija oglasila se pismom upućenim javnosti, pod naslovom „Bojkot NIN-ove nagrade“. Među osamnaestoro potpisnika ovog teksta nalaze se dvojica ranijih laureata ovog priznanja, Vladimir Tabašević i akademik Miro Vuksanović, a uz njih su, između ostalog, i: Nikola Malović, Muharem Bazdulj, Ljubica Arsić, Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković, Slobodan Vladušić, kao i članovi Društva novosadskih književnika Sava Damjanov i Franja Petrinović.
U otvorenom pismu javnosti potpisani autori od izdavača traže da svoja dela više ne prijavljuju za NIN-ovu nagradu i pozivaju na njen bojkot jer je, kako tvrde, izgubila smisao.
Žiri za NIN-ovu nagradu trenutno čine Branko Kukić (autor i urednik izdavačke kuće Gradac), Marija Nenezić (književna kritičarka i urednica-voditeljka emisije „Čas anatomije“ na RTS), Ivan Milenković (filozof, prevodilac i član Trećeg programa Radio Beograda), Marjan Čakarević (književni kritičar i pesnik) i predsednik Teofil Pančić (književni kritičar i novinar).
Otvoreno pismo prenosimo u celosti:
Bojkot NIN-ove nagrade
Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, učinili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporni renome. Ali ta vremena su definitivno prošla.
Već preterano dugo i preterano često, o ovoj nagradi odlučuju što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove.
U skladu sa sastavom žirija je dobijen i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja dela će ući u najuži izbor i koje delo će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se politička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička koreknost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest, proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti.
Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće događati bez nas.
Vladimir Kecmanović
Vladimir Tabašević
Dejan Stojiljković
Đorđe Pisarev
Emir Kusturica
Igor Marojević
Laura Barna
Lidija Jelisavčić Ćirić
Ljubica Arsić
Marko Krstić
Milan Ružić
Miro Vuksanović
Muharem Bazdulj
Nikola Malović
Sava Damjanov
Slaviša Pavlović
Slobodan Vladušić
Franja Petrinović
Izvori:
Danas
Večernje novosti
Fejsbuk
