Пише: Владимир Пиштало
Легенде
Отровне дуваљке. Индиси ошишани укруг. Пиране. Рио Амазонас. Франциско Аријана. Боса нова. Шапат. Највеча нежност. Најлепше гузице. Баија. Сведочанство Умберта Ека. Италијанској девојчици је почела да се зноји на кондонблеу. Неко је пришао и рекао: Ваша кћерка је јако талентована. Чаробнице са белем турбанима. Кангасероси. Митско срце свих авантура. Одла зак болесног Теодора Розвелта у Амазон. Розвелт је рекао:
Ово ми је задња шанса да будем дечак.
Много прашумске чежње, змија, птица. Кајперења. Бразилија – модернизам у џунгли. Шарињо. Таласи окрећу песак, Естетска хирургија, трансвеститити. Револвери у торбицама „педерушама.“ Шљокице на бутинама. Покретне позорнице. Светлуцави прах. Блистање и зној карневала. Мистични трансеви и еротске екстазе. Пица Сао Паола. Школе самбе. Круне од перја. Космичке принцезе.
Канибалистички манифест
Канибалистички Манифест Освалда де Андрада је утврдио да је снага Бразила у каниба лизовању култура колонизатора. Он је писао.
Деце сунца, мајко живућих. Откривени и вољени жестоко са свом хипокризијом сете, имиграната, робова, туриста. У земљи Велике Змије.
…
Вратио сам се после десет година. Гледао сам црвену новчаница од десет реала. Са једне стране римски кип се спремао на плач. На другој, папагај је повио кљун. За обоје је гарантовала банцо централ до Брасил.
На новчаници од двадесет реала исто лице са ловоровим венцем. Са друге стране – гривасти мајмун.
Ето и новчанице од педесет реала. На њој је иста безизразна класична глава. На другој страни леопард. Задовољан је. То биће је нешто постигло у животу.
Облине
Негде 2003. подигнут је зид између богатих и сиромашних квартова Са једне стране су живелу дебели и позлаћени, са друге агилна деца акробата.
– Не знам ништа о теме рекао је Витор. – Зашто би то радили? Као да нема довольно невидљивих зидова.
Видео сам мармуне капуцине. Видео сам бледе бананине цветове. Ишао трамвајем бондинхо преко аквадукта. Полу смо лежали полу седели на тераси хотела Санта Тереза. Мурал Чарли Чаплина беше утиснут у брдо. У арапској четврти улице су биле прашњаве. Гасиле су се радње и били смо као у другом свету. Текла је чежња на радију. Таксиста је љубио крст као да хоће да га попије.
Видео сам обли мост Оскара Нејермајера у Росињи.
– Не привлаче ме праве линије – рекао је Нејермајер. – Привлаче ме сензуалне облине које налазим у вијугању река, у океанским валовима. Облине чине универзум…
Насловна фотографија: Pixabay.com
