Piše: Vladimir Pištalo
Legende
Otrovne duvaljke. Indisi ošišani ukrug. Pirane. Rio Amazonas. Francisko Arijana. Bosa nova. Šapat. Največa nežnost. Najlepše guzice. Baija. Svedočanstvo Umberta Eka. Italijanskoj devojčici je počela da se znoji na kondonbleu. Neko je prišao i rekao: Vaša kćerka je jako talentovana. Čarobnice sa belem turbanima. Kangaserosi. Mitsko srce svih avantura. Odla zak bolesnog Teodora Rozvelta u Amazon. Rozvelt je rekao:
Ovo mi je zadnja šansa da budem dečak.
Mnogo prašumske čežnje, zmija, ptica. Kajperenja. Brazilija – modernizam u džungli. Šarinjo. Talasi okreću pesak, Estetska hirurgija, transvestititi. Revolveri u torbicama „pederušama.“ Šljokice na butinama. Pokretne pozornice. Svetlucavi prah. Blistanje i znoj karnevala. Mistični transevi i erotske ekstaze. Pica Sao Paola. Škole sambe. Krune od perja. Kosmičke princeze.
Kanibalistički manifest
Kanibalistički Manifest Osvalda de Andrada je utvrdio da je snaga Brazila u kaniba lizovanju kultura kolonizatora. On je pisao.
Dece sunca, majko živućih. Otkriveni i voljeni žestoko sa svom hipokrizijom sete, imigranata, robova, turista. U zemlji Velike Zmije.
…
Vratio sam se posle deset godina. Gledao sam crvenu novčanica od deset reala. Sa jedne strane rimski kip se spremao na plač. Na drugoj, papagaj je povio kljun. Za oboje je garantovala banco central do Brasil.
Na novčanici od dvadeset reala isto lice sa lovorovim vencem. Sa druge strane – grivasti majmun.
Eto i novčanice od pedeset reala. Na njoj je ista bezizrazna klasična glava. Na drugoj strani leopard. Zadovoljan je. To biće je nešto postiglo u životu.
Obline
Negde 2003. podignut je zid između bogatih i siromašnih kvartova Sa jedne strane su živelu debeli i pozlaćeni, sa druge agilna deca akrobata.
– Ne znam ništa o teme rekao je Vitor. – Zašto bi to radili? Kao da nema dovolьno nevidljivih zidova.
Video sam marmune kapucine. Video sam blede bananine cvetove. Išao tramvajem bondinho preko akvadukta. Polu smo ležali polu sedeli na terasi hotela Santa Tereza. Mural Čarli Čaplina beše utisnut u brdo. U arapskoj četvrti ulice su bile prašnjave. Gasile su se radnje i bili smo kao u drugom svetu. Tekla je čežnja na radiju. Taksista je ljubio krst kao da hoće da ga popije.
Video sam obli most Oskara Nejermajera u Rosinji.
– Ne privlače me prave linije – rekao je Nejermajer. – Privlače me senzualne obline koje nalazim u vijuganju reka, u okeanskim valovima. Obline čine univerzum…
Naslovna fotografija: Pixabay.com
