Nobelova nagrada za književnost pripala je norveškom piscu Junu Foseu. Predstavnici akademije su na konferenciji za novinare u Stokholmu obrazložili da je Fose nagradu zaslužio za svoje inovativne komade i prozu koja „artikuliše ono što je neizrecivo“.
„Savladan sam osećanjima, i donekle zabrinut. Ovo doživljavam kao priznanje književnosti koja se pre svega trudi da bude čisto književnost, bez povlađivanja bilo čemu drugom“, izjavio je Fose. Dodao je da „i jeste i nije iznenađen“ što je dobio nagradu. „Već deset godina sam deo te diskusije i više ili manje pripremao sam se da se ovo može desiti“, rekao je.
Njegova norveška urednica primetila je da „ako otvorite bilo koju knjigu Juna i pročitate nekoliko redova, postaje vam jasno da je ne bi mogao napisati niko drugi“, preneo je Gardijan. Deo Foseovog specifičnog stila koji je možda malo teže prevesti je to što koristi novonorveški dijalekat (nynorsk), umesto uobičajenog književnog norveškog (bokmål) koji preovladava u urbanim sredinama i mejnstrim kulturi. Novonorveški se najčešće koristi na zapadnom i planinskom delu zemlje i smatra se više seoskim, romantičnim, i više povezanim sa nacionalnim, i ponekad je težak za razumevanje i maternjim govornicima norveškog.
Pisac i izdavač Gojko Božović ocenio da je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost postao slavan pisac najpre zahvaljujući svojim dramama i njihovim pozorišnim izvođenjima na gotovo svim velikim pozorišnim scenama.
Božović je rekao Tanjugu da je Fose potom visoku književnu reputaciju stekao i kao romansijer, a njegovi romani se kreću u velikom rasponu, od krajnje sažetih na stotinak strana do onih na stotine i stotine strana, u nekoliko tomova ili delova. Prema njegovim rečima, te formalne razlike nisu prebrisale nekoliko stajnih tačaka u Foseovom pripovedanju, ponajpre „izrazit dramski intenzitet pripovedanja“.
„Njegovi junaci govore, kao da su na nekoj pozornici, u njihovim rečima je sva drama njihovog života, a oni se vrlo često preispituju ne libeći se da se suoče s dramatičnim situacijama i neuralgičnim mestima vlastitog života“, rekao je Božović. Istakavši i psihološki iznijansirano kazivanje, Božović je dodao da u Foseovim romanima pleni i način oblikovanja dramskih i dijaloških situacija, pri čemu se svim učesnicima tog dijaloga daje jednaka šansa, prenosi Dnevnik.
(Dnevnik, Tanjug, Gardijan)
Foto: Youtube Screenshot/ Winje Agency
