Piše: Nastasja Pisarev
Ilija Bakić (1960) je pesnik, pripovedač, romansijer, esejista, književni i strip kritičar i večni pregalac i dobri i vredni duh književne fantastike kod nas. Ove godine objavio je još jedno odlično izdanje koje se bavi upravo ovom temom. „Istorija bez i“ može se gotovo čitati kao mala savremena enciklopedija ili priručnik za modernu književnu fantastiku, i u tri stotine strana (podeljenih u dva odeljka), daje bogat pregled velikog broja autora, pokrivajući vremenski raspon od Žila Verna i Herberta Džordža Velsa, pa sve do pisaca poput Teda Ćanga i Ijana Mekdonalda. Knjiga je nastala iz priređenih tekstova koje je Ilija Bakić objavljivao prethodnih tridesetak godina u „Dnevniku“, kao i u časopisima „Sveske“, „Kvartal“, „Znak Sagite“ i „Književna fantastika“, i koji su posebno uređivani za ovo izdanje. Činjenica da se „Istorija bez i“ (iako nije nužno nastajala sa tom namerom) može koristiti kao svojevrstan vodič kroz najbolju književnu fantastiku posebna je vrednost ovog izdanja. Ova knjiga daje sadržajan pregled svih (ili gotovo svih) relevantnih modernih autora fantastike, sa posebnim osvrtima na njihova dela, naročito ona koja su menjala paradigmu, i, kako kaže sam Bakić, donosila nove ideje i sadržaje u žanrovski korpus.
Prvi odeljak donosi eseje o etabliranim autorima fantastike gde su u savremenom trenutku posebno dragoceni uvidi o Filipu Diku i njegovim mračnim vizijama budućnosti (koje Bakić efektno ilustruje istorijsko-političkim kontekstom), a na koje se sjajno nastavlja analiza kiberpanka Vilijema Gibsona (i njegovih literarnih saboraca), čije se brutalne tekstualne dekonstrukcije naše civilizacijske stvarnosti tokom godina nažalost čine sve manje i manje fantastične. Mali predah u nešto lirskije tonove pružaju tekstovi o majstorskoj Ursuli Legvin, dok uz plejadu književnih klasika Bakić dodaje najbolje (ili najzanimljivije) moderne autore koji su tek ušli (ili ulaze) u kanon. Drugi deo knjige sastavljen je uglavnom od kraćih tekstova
posvećenih važnim knjigama iz oblasti fantastike, a čiji autori se nisu našli u prvom delu (od Herberta, preko Simaka, Metisona i Strugackih pa sve do mnogo manje poznatih važnih imena poput Sterlinga).
(Niški kulturni centar 2024)
