Пише: Јорданка Николић
Недавно се у издању издавачке куће Прометеј из Новог Сада појавила књига Кроз библиотеке до критичког мишљења (2021) ауторке Наташе Марјановић, која се већ дуги низ година бави истраживањем светске културе и културне баштине.
У овој књизи спојене су култура читања књиге и старогрчка филозофија мишљења. У сталној потрази за знањем, користимо богатство извора који се налазе у библиотекама; људи желе да унапреде постојећа знања која су давно усвојили или да пронађу нова. Зато је важно да разумемо како се то ради и, што је још важније, како то нама може да користи. Време у коме живимо одликује проток великог броја података и стога морамо бити у стању да их одлично обрађујемо. У том смислу, бирајући тему или неки проблем који желимо да решимо, потребно је да размишљамо као истраживач, те да наше вештине читања и писања буду подигнуте на виши ниво.
Ауторка даје преглед развитка библиотека и места где је грчка култура утицала на модел формирања римских библиотека. Оне су, потом, остваривале утицај на библиотеке средњег века, које нас доводе до библиотека у ренесансном периоду, које су већ узори данашњих стубова културе. Идући још даље, долазимо до појаве дигиталних библиотека, које омогућавају лак присуп, једноставно претраживање и превазилажење физичких баријера. Скенирањем и дигитализацијом садржај се, макар потенцијално, може боље очувати него у случају материјалних примерака.
Ауторка нас причом о настанку библиотека истовременом упознаје и са тзв. критичким методом размишљања: начином размишљања које као крајњи резултат има достизање чврстог закључка који је најпогоднији за доношење добре одлуке. Критички метод размишљања се темељи на питањима подељеним у три групе које се односе на: опис ситуације, анализу ситуације и њену верификацију. На тај начин обезбеђујемо себи довољно времена да испитамо све релевантне чињенице, пронађемо нове везе и изазовемо постојеће идеје. На крају, критичко размишљање доводи нас до промишљеног, одложеног суда без емотивног уплива. Библиотека је у том смислу оптимални радни простор за достизање таквог размишљања, јер подстиче дубоко постиче интелектуални рад.
У погледу тога, помоћ библиотекара је непроцењива. Жив дијалог између запосленог и корисника услуге библиотека дешава се у реалном оквиру; библиотекар може саветима и препорукама да укаже на одређене правце у погледу истраживања које корисник спроводи. Овом приликом посебно се истиче вредност каталогизације и код традиционалних и код електронских каталога. Свака библиотека каталогизује и формира своје фондове имајући на уму истраживачке потребе, природу библиотеке и намеру употребе. Након што се обави ретроспективна конверзија традиционалних (лисних) каталога у електронски, корисницима се омогућава да пронађу све што им је потребно. Ово је велика предност библиотеке у односу на интернет, где проналажење података у правом океану информација може одузети много више времена.
Поставља се питање: зашто се у књизи Наташе Марјановић библиотека повезује са критичким мишљењем? Кренимо од почетка. Да би се разумело читање, ваља схватити да постоји више различитих типова читања, сваки са различитим мотивом. Даље, важно је и разумети зашто се нешто пише, како, о чему, због чега, и са којим циљем. Ово су суштинска питања и вештине за критичко размишљање; а уколико корисници библиотека својим истраживањем фондова налазе увек нове, креативне начине да на основу старих проналазе нове чињенице, онда се у потпуности схвата улога библиотека у контексту развића критичког мишљења. У библиотеци се проналази ново и преиначује старо решење.
Употребом критичког мишљења стварамо себи све предуслове за доношење исправних одлука. Под утицајем критичког мишљења корисници библиотеке процењују схватања, отклањају утицај друштвених стереотипија и оспособљавају се да о свим значајним социјалним појавама самостално суде и закључују. Уколико не формирамо критичко мишљење, не можемо утицати на развијање самосталних ставова о свим битним проблемима, што би значило да би устаљене ставове или обичаје усвајали као такве, не проверавајући њихову тачност или стварно значење.
Ауторка на крају књиге закључује да, на радост свих који трагају за истином, нико не поседује сву истину; нико не зна апсолутно све, јер апсолутна истина као таква и не постоји. Можемо само покушати да дођемо до истина које су засноване на искуству које се сакупљало деценијама – и да, уз помоћ библиотека, подстичемо развој нових и оживљавање заборављених идеја.
КРОЗ БИБЛИОТЕКЕ ДО КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА
Наташа Марјановић
Прометеј, 2021
77 стр.
