Piše: Jordanka Nikolić
Nedavno se u izdanju izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada pojavila knjiga Kroz biblioteke do kritičkog mišljenja (2021) autorke Nataše Marjanović, koja se već dugi niz godina bavi istraživanjem svetske kulture i kulturne baštine.
U ovoj knjizi spojene su kultura čitanja knjige i starogrčka filozofija mišljenja. U stalnoj potrazi za znanjem, koristimo bogatstvo izvora koji se nalaze u bibliotekama; ljudi žele da unaprede postojeća znanja koja su davno usvojili ili da pronađu nova. Zato je važno da razumemo kako se to radi i, što je još važnije, kako to nama može da koristi. Vreme u kome živimo odlikuje protok velikog broja podataka i stoga moramo biti u stanju da ih odlično obrađujemo. U tom smislu, birajući temu ili neki problem koji želimo da rešimo, potrebno je da razmišljamo kao istraživač, te da naše veštine čitanja i pisanja budu podignute na viši nivo.
Autorka daje pregled razvitka biblioteka i mesta gde je grčka kultura uticala na model formiranja rimskih biblioteka. One su, potom, ostvarivale uticaj na biblioteke srednjeg veka, koje nas dovode do biblioteka u renesansnom periodu, koje su već uzori današnjih stubova kulture. Idući još dalje, dolazimo do pojave digitalnih biblioteka, koje omogućavaju lak prisup, jednostavno pretraživanje i prevazilaženje fizičkih barijera. Skeniranjem i digitalizacijom sadržaj se, makar potencijalno, može bolje očuvati nego u slučaju materijalnih primeraka.
Autorka nas pričom o nastanku biblioteka istovremenom upoznaje i sa tzv. kritičkim metodom razmišljanja: načinom razmišljanja koje kao krajnji rezultat ima dostizanje čvrstog zaključka koji je najpogodniji za donošenje dobre odluke. Kritički metod razmišljanja se temelji na pitanjima podeljenim u tri grupe koje se odnose na: opis situacije, analizu situacije i njenu verifikaciju. Na taj način obezbeđujemo sebi dovoljno vremena da ispitamo sve relevantne činjenice, pronađemo nove veze i izazovemo postojeće ideje. Na kraju, kritičko razmišljanje dovodi nas do promišljenog, odloženog suda bez emotivnog upliva. Biblioteka je u tom smislu optimalni radni prostor za dostizanje takvog razmišljanja, jer podstiče duboko postiče intelektualni rad.
U pogledu toga, pomoć bibliotekara je neprocenjiva. Živ dijalog između zaposlenog i korisnika usluge biblioteka dešava se u realnom okviru; bibliotekar može savetima i preporukama da ukaže na određene pravce u pogledu istraživanja koje korisnik sprovodi. Ovom prilikom posebno se ističe vrednost katalogizacije i kod tradicionalnih i kod elektronskih kataloga. Svaka biblioteka katalogizuje i formira svoje fondove imajući na umu istraživačke potrebe, prirodu biblioteke i nameru upotrebe. Nakon što se obavi retrospektivna konverzija tradicionalnih (lisnih) kataloga u elektronski, korisnicima se omogućava da pronađu sve što im je potrebno. Ovo je velika prednost biblioteke u odnosu na internet, gde pronalaženje podataka u pravom okeanu informacija može oduzeti mnogo više vremena.
Postavlja se pitanje: zašto se u knjizi Nataše Marjanović biblioteka povezuje sa kritičkim mišljenjem? Krenimo od početka. Da bi se razumelo čitanje, valja shvatiti da postoji više različitih tipova čitanja, svaki sa različitim motivom. Dalje, važno je i razumeti zašto se nešto piše, kako, o čemu, zbog čega, i sa kojim ciljem. Ovo su suštinska pitanja i veštine za kritičko razmišljanje; a ukoliko korisnici biblioteka svojim istraživanjem fondova nalaze uvek nove, kreativne načine da na osnovu starih pronalaze nove činjenice, onda se u potpunosti shvata uloga biblioteka u kontekstu razvića kritičkog mišljenja. U biblioteci se pronalazi novo i preinačuje staro rešenje.
Upotrebom kritičkog mišljenja stvaramo sebi sve preduslove za donošenje ispravnih odluka. Pod uticajem kritičkog mišljenja korisnici biblioteke procenjuju shvatanja, otklanjaju uticaj društvenih stereotipija i osposobljavaju se da o svim značajnim socijalnim pojavama samostalno sude i zaključuju. Ukoliko ne formiramo kritičko mišljenje, ne možemo uticati na razvijanje samostalnih stavova o svim bitnim problemima, što bi značilo da bi ustaljene stavove ili običaje usvajali kao takve, ne proveravajući njihovu tačnost ili stvarno značenje.
Autorka na kraju knjige zaključuje da, na radost svih koji tragaju za istinom, niko ne poseduje svu istinu; niko ne zna apsolutno sve, jer apsolutna istina kao takva i ne postoji. Možemo samo pokušati da dođemo do istina koje su zasnovane na iskustvu koje se sakupljalo decenijama – i da, uz pomoć biblioteka, podstičemo razvoj novih i oživljavanje zaboravljenih ideja.
KROZ BIBLIOTEKE DO KRITIČKOG MIŠLJENJA
Nataša Marjanović
Prometej, 2021
77 str.
