Хуго Прат, један од најзначајнијих италијанских стрип аутора и илустратора, познат широм света као отац легендарног јунака Корта Малтезеа, преминуо је 20. августа 1995. године.
Право име му је Уго Прат, а рођен је у Риминију у јуну 1927. године. Његов отац Роландо потицао је из француско-провенсалске и енглеске породице, док су му корени са мајчине стране били венецијански и сефардски, преко породице Зено Толедано. Мајка је била кћерка песника Еуђенија Џенера, особене уметничке личности која је оставила дубок траг на младог Хуга, нарочито у његовом доживљају Венеције. Џенаро је био изданак породице венецијанских златара Зено Толедано, христијанизованих сефарда пореклом из Толеда, бележи Танјуг. Необични деда битно је утицао на обликовање младог Хуга, што је сасвим видно из Пратових приказа Венеције.
Са само десет година, Прат је са породицом отишао у Етиопију, тада под италијанском колонијалном влашћу. Шест година проведених у Африци обележили су га за цео живот и оставили снажан траг у његовом стваралаштву, испуњеном егзотичним пределима и атмосфером далеких мора. Његов отац, официр фашистичке милиције и учесник Мусолинијевог Марша на Рим, заробљен је током савезничког освајања и умро 1942. у етиопском заточеништву.
Хуго и његова мајка вратили су се 1943. у ратом разорену Италију. Иако је још неко време носио униформу и похађао војну школу, убрзо се окренуо другим путевима. Већ 1945. радио је као преводилац за савезнике у Венецији, а ускоро је са пријатељима покренуо часопис Ас пик, чиме је ушао у свет стрипа.
Године 1947. одлази у Аргентину, земљу у успону послератних година, где започиње професионалну каријеру радећи за највеће издавачке куће и сарађујући са сценаристом Хектором Остерхелдом. Ствара серијале попут Наредника Кирка и Ернија Пајка, а упоредо држи курсеве цртања и путује Латинском Америком, од Патагоније до Амазона.
Кратко је живео и у Лондону 1959/1960, али се убрзо вратио у Италију, где је радио адаптације класика за Ил Corriere деи Piccoli. Пресудан тренутак у његовој каријери био је сусрет са Ђеновљанином Флоренцом Ивалдијем, који му је омогућио да 1967. објави Баладу о сланом мору. У тој причи појавио се Корто Малтезе, јунак потпуно другачији од дотадашњих стрип хероја – меланхоличан, мисаон, без клишеа мачизма и баналне акције.
Убрзо стиже и међународна слава, нарочито у Француској, где је часопис Пиф гадгет 1970. године покренуо серијал Корта Малтезеа. До краја каријере Прат је нацртао 21 епизоду о Корту, као и друге значајне серијале, обликујући поетски и авантуристички израз девете уметности.
Године 1986. у париском Гран Палеу приређена је велика изложба његових радова – први пут да један стрип аутор излаже у музеју таквог ранга. Последње велико дело, причу Му о митском изгубљеном континенту, завршио је 1988. године, а ради аутентичности путовао је и на Ускршња острва.
У каснијим годинама повукао се на обалу Женевског језера, где је живео окружен са 20.000 књига. Иако никада није имао формално уметничко образовање, себе је сматрао „трговцем сновима“ и тврдио да стрип није ништа мање вредан од књижевности. Његов опус од преко 15.000 табли остаје сведочанство уметника који је стрип уздигао на поетски ниво.
Прат је иза себе оставио дело преведено на бројне језике, а Корто Малтезе и даље живи као један од најиконичнијих јунака стрипа XX века.
