Piše: Dušan Karabasil
Žozef Pontis pojavljuje se početkom 2019. godine na francuskoj književnoj sceni sa svojim prvim delom nazvanim À la ligne: Feuillets d’usine. Ovaj roman neobične tematike i autentične forme ubrzo je privukao pažnju javnosti širom Francuske, a zašto ne pomenuti da je autor svojim prvencem uspeo da pokupi i nekoliko priznatih književnih nagrada u svojoj domovini. Nedugo nakon objavljivanja roman dobija svoje prvo izdanje van Francuske – u saradnji Andrićevog instituta iz Višegrada i izdavačke kuće Lom iz Beograda, iste godine kada je izašao i original, pojavljuje se delo Žozefa Pontisa u prevodu Gorana Kostrovića na srpski jezik: Na liniji: Fabričke cedulje.
U pitanju je roman u stihovima, pisan sve popularnijim postupkom autofikcije. Ukratko, autor, mladi intelektualac, nakon selidbe u Bretanju ostaje bez stalnog zaposlenja, posle nekoliko neuspelih pokušaja da ponovo pronađe posao u struci, odlučuje se za alternativu i prijavljuje se posredstvom agencije za zapošljavanje na različite vrste privremenih poslova, kod nas poznatijih pod terminom „fizikalisanje“. Svoje zgode i nezgode tokom radnog vremena beleži svako veče nakon povratka sa posla, u formi fabričkog dnevnika – svojevrsne lirske proze organizovane u slobodnim stihovima.
Pontis teži da osvetli svu muku života radnika koji su zaposleni na najzahtevnijim fizičkim poslovima, i koji su u nedostatku alternative pristali na savremeno ropstvo, u kojem oni sami, da ironija bude veća, nisu više radnici, već – proizvodni operateri. Na taj način, posmatrano kroz jezik, oni su višestruko potlačeni, ne samo svojom (vešto zamaskiranom) ropskom ulogom, već i oduzimanjem časti, koju je nekadašnja titula radničke klase sa sobom ipak nosila. Dakle, proizvodni operater, ako je nekada i bio, sada uopšte nije važan, važna je „linija“, odnosno proizvodnja, koja nikada ne sme da stane jer, primera radi, neko mora da obradi taj trup životinje koja će se naći na našem tanjiru. Radnik je dužan da se povinuje tempu savremenog konzumerizma koji gazi ne samo njegovo telo, već i njegovu dušu, i koji ga, dolazimo do poente, ostavlja na kraju dana iznemoglog od umora.
Otuda i neobično formalno rešenje pri postupku pisanja, koje je, isto tako, nametnuto pomenutim tempom. Kao što Pontis vešto prikazuje, fabrika neprekidno obuzima misli „proizvodnog operatera“, čak i u slobodno vreme koje je uvek, po pravilu, pod terorom proizvodne linije – ono se meri po časovima koji su preostali do povratka na posao, jer nikome se dobrovoljno ne vraća na radno mesto koje mu crpi svu životnu snagu. Vidimo da pojedinac pod ovim tempom neminovno ostaje bez autonomije svoje ličnosti, bez slobode, bez osnovnih prava na život, koji su barem u teoriji, garantovani svakom građaninu. Tu se vrlo lako može nazreti jedan elementarni problem liberalnog kapitalizma, problem običnog čoveka, radnika, i odnosa savremenog društa prema njemu, čije je temelje čini se, Pontis, hirurški precizno načeo u svom delu.
Da sve ne bude tako crno pobrinuo se sam Pontis svojim izvanrednim smislom za humor i (samo)ironiju, umetnutim razmišljanjima o klasicima francuske i svetske književnosti, kao i citatima iz stihova francuskih šansona, koje prekraćuju izgubljeno vreme njemu i njegovim kolegama u tami fabrike, u „svetu mrtvih“, kako na jednom mestu ističe. Na taj način savremena književnost, u vidu Žozefa Pontisa i kineskog pesnika pod imenom i prezimenom Šu Ližu (Xu Lizhi; koji je nažalost tragično okončao svoj život pre nekoliko godina), dobija naslednike Džeka Londona, Aptona Sinklera i drugih, sa naglaskom da je rad u fabrikama u današnje vreme unekoliko drugačiji od onog od pre sto godina, koji su opisivali pomenuti pisci. Da li nam govori nešto to što su se ovi mladi autori odlučili da o problemima potlačenih radnika, progovore kroz književne postupke koji više naginju ka lirskom, za razliku od svojih preteča? Ta tema bi zahtevala poseban prostor i poseban rad, ovde ćemo je se samo ovlaš dotaći, u senci predstavljanja Pontisovog dela Na liniji: Fabričke cedulje, koje reaktuelizuje temu života nekadašnje „radničke klase“, i koje je, vredi napomenuti, svoju promociju već imalo u našim krajevima, na sajmu književnosti u Višegradu, gde je Pontis imao priliku da govori o svom romanu, i o mnogim drugim zanimljivim temama, čemu svedoče i nekoliki intervjui sa ovim autorom objavljeni u srpskim medijima.
Autora čiji je duh uspeo da prevaziđe fizički i psihički pakao modernog ropstva, i zahvaljujući tome, pred nama je danas njegov roman prvenac, napisan u neobičnim okolnostima i ništa manje neobičnoj formi.
NA LINIJI: FABRIČKE CEDULJE
Žozef Pontis
Prevod sa francuskog: Goran Kostrović
Lom, 2019
253 str.
