Пише: Илија Бакић
Године 2022. агилна „Чаробна књига је, у репрезентативној библиотеци „Стари континент“, започела целовито и хронолошко објављивање још једног класика 9. уметности – стрипа „Риђобради“. Дуо који је започео ова серијал чинили су сценариста (који је, пре тога, био и цртач Жан-Мишел Шарлије (1924-1989) и цртач Виктор Ибинон (1924-1979) њих двојица већ су сарађивали (између осталог од 1949. до 1952 године, на илустрованој биографији гусара Роберта Сиркуфа у три тома) а стрипу с пиратима и гусарима, једрењацима на топлим морима Кариба, баснословним богатствима, храбрости и суровости, слободи отетој од краљева и великаша, разузданости у врелим ноћима пуним рума, на пешчаним плажама нису могли да одоле. Уосталом ова тема била је, још од Стивенсонов романа „Острво с благом“ (1883), мила свим малим и великим дечацима и неодољиво је мамила и дражила публику да чита ваљане али и петпарачке романе, гледа филмове и чита стрипове. После разних одлагања кључни тренутак је наступио када је основан стрип недельник „Пилот“, Шарлије, као главни уредник, одлучује да у први број убаци и гусарски стрип, смишља причу о храбром и суровом гусару Риђобрадом, убеђује презапосленог Ибинона да се прихвати цртања и 29. октобра 1959. у првом броју „Пилота“ започела је епизода „Демон с Кариба“. Ибинон је пре изненадне смрти нацртао 18 епизода Рибобрадог а недовршене епизоде је доцртао Жиже: Шарлије је наставио да смишља авантуре Риђобрадог, сарађујући са другим цртачима, до 24 епизоде. „Побуњеници са Јамара“, након које је престао да ради а две године касније је преминуо. Серијал је наставно да излази до 2006г. када је издавач „Дарго“ објавио његов завршетак (мада је Марк Бурже, последњи цртач устврдио да ће се у будућности, вратити серијалу). Серијал је био веома популаран у Француској, Белгији и Холандији (у стрипу „Астерикс“ Гали мало-мало срећу пиратску посаду која је иста она из „Риђобрадог, на просторима бивше Југославије стрип је објављиван у низу издања, од легендарне „Панораме“, „Стрипотеке“, „Екс алманаха“ до „Гиганта“ и „Супера“.
Епопеја започиње 1715. на карипским морима, када шпански галеон напада брод „Црни соко“ коме је капетан Риђобради (…) најокрутнији и најозлоглашении пират који је икада пловно океаном (…) страх и трепет седам мора“. Овај „Демон с Кариба“ не признаје предају и још никога не поштедео! Али овог пута ће поштедети бебу коју усваја и даје име Ерик. Следе бескрајне авантуре, морске битке, потере и бекства из безизлазних ситуација, планови и преваре.. Ерик одраста под патронатом Троногог, гусара са дрвеном ногом који га подучава, и црног џина, бившег роба, Бабе. Када Риђобради и Троноги више немају чему да науче Ерика. Риђобради шаље сина у Лондон да се упише на краљевску поморску академију. После још много нових авантура Ерик се враћа у Тортугу, центар пиратске републике, са опростом краља Француске и именованием Риђобрадог за краљевских гусара (пирати су разбојници за свој грош а гусари разбојници у краљевој служби). Али Риђобрадог и његовог брода „Црног сокола“ нема! Ерик сазнаје да му је отац отишао у потрагу за изгубљеним ацтечким градом у џунглама Јукатана јер тамо лежи баснословно благо! За сво злато су заинтересовани и пиратски адмирал Морган, лепа и опасна Конча која је била Морганова миљеница али се заљубила у Ерика; на страни Шпанаца благо тражи и велики инквизитор Дон Скаргато као и неколицина већих и мањих играча. Ерик ће морати прво да ослободи оца из тамнице па да сви они прођу кроз џунгле и мочваре, да пронађу град, преживе лукаве клопке у ацтечким пирамидама, надмудре бројне Шпанце у неравноправној борби, и да све време буду опрезни, довильиви, храбри, хумани али немилосрдни. Риђобради и Ерик ће успети у својим намерама и у поново освојеном „Црном соколу“ испловити на отворено море али њихови непријатељи ће их чекати у заседи!
Шарлије је написао чистокрвну, адреналинску авантуру са неколико линија дешавања које се неочекивано заплићу и преплићу; тензије ни мало не попуштају па док се један заплет још није завршио већ је отворен нови који „вуче“ причу све даље и даље. Шарлије је у „Риђобрадом“ (као и у „Блуберију“ за кога је такође писао сценарија) био склон да приче ствара у серијама албума, тако прича о ацтечком благу има чак четири дела „Острво изгубљених лађа“ (објављена у 8. књизи). „Нестали са Црног сокола“. „Проклето злато Хуaкапака“ и „Град смрти“ (објављене у 3. књизи). Из предговора читалац сазнаје да је на почетку цртана епизоде „Нестали са Црног сокола“ Жике преминуо. Шаргије и издавачи су покушали да ангажују Лорга, Жижеовог сина који је до тада помагао оцу али, испоставило се, није могао самостално да заврши албум, спасоносно решење је било ангажовање прекаљаног професионалца Гатија који је био способан да албум нацрта у Жижковом стилу да би у следећим албумима полако уводио свој цртачки стил као и слободнију монтажу табли која потцртава динамику акције и целокупну узбудљивост приче. Речју, и овај албум потврђује да је „Риђобради“ неспорни класик гусарског стрип жанра и истински празник за све који су, млади духом, склони романтици и авантурама на „дебелим морима и егзотичним пределима.
Насловна фотографија: Пиксабеј
