Piše: Nastasja Pisarev
Buktok (Booktok) je deo Tiktoka koji je posvećen kratkim video prikazima knjiga, koji svi ukupno u ovom trenutku imaju neverovatnih 200 hiljada milijardi pregleda na internetu.
Jasno je da Buktok odavno ozbiljno utiče na tiraže novih i starih izdanja, pa nije čudo da mnoge knjižare i kod nas i u svetu imaju police posvećene preporukama sa ove platforme.
Knjige koje su popularne na Buktoku uglavnom pripadaju kategoriji ‘young adult’ (mlada odrasla osoba) što nije naročito neobično pošto su najpopularniji buktokeri (i korisnici i tvorci sadržaja) uglavnom veoma mladi, a žanrovi koje preporučuju su najčešće romanse ili fantastika. Dobra strana ovog fenomena koji je uhvatio zalet tokom epidemije kovida, svakako je činjenica da ne samo da privlači književnosti ljude koji obično ne čitaju, već često izvlači samizdate knjige iz opskurnosti, kao i mala, nezavisna izdanja, ali i naslove koji su izašli pre više godina i ostali neprimećeni. Tako je, recimo, Buktok popularizovao dotad potpuno nepoznati samizdati roman „Atlas Six“ Olivije Blejk o šestoro mladih sa darom magije koji postaju deo tajnog društva. Pošto je eksplodirao na Buktoku (posebno zbog trendi mračne estetike i slobodnog odnosa prema ljubavi svojih protagonista), Blejkova je posle velike aukcije dočekala da joj roman bude izdat u Toru, jednoj od najvećih izdavačkih kuća koje objavljuju fantastiku.
Neiznenađujuće, knjige koje postaju ’viralne’ na Buktoku često su krajnje upitnog kvaliteta, a i sama platforma ima tendenciju da funkcioniše kao eho odaja u kojoj se iznova i iznova vrte isti stavovi i iste preporuke. Neke od knjiga koje je ova platforma izvukla iz opskurnosti zaista zvuče pomalo bizarno: „Varvari sa ledene planete“ je zbirka od 20 knjiga fantastičke erotike koju je Rubi Dikson ištancala za samo šest godina i koji prate priču o grupi žena koje su se nasukale na planetu Not-Hot (Ne-Vruća), gde živi pleme vanzemaljaca plavokožaca.
Buktok voli i književnost „visokog koncepta“ (high concept literature), što se odnosi na narative čije težište je zasnovano na neobičnoj ideji ili „caki“ – bilo čemu što zvuči dovoljno bombastično u kratkoj formi videa preporuke. U ovu kategoriju je jednom trenutku upao sjajni „Piranezi“ Suzane Klark, roman koji čini se još uvek nije zauzeo svoje zasluženo mesto u savremenoj fantastici. Dok prati krajnje nepouzdanog naratora koji sebe vidi kao istraživača i naučnika, pred čitaocem se u „Piraneziju“ polako osvetljavaju somnabulni prostori beskonačnih hodnika i dvorana kojima protagonista luta, i izvan kojih (čini se) ne postoji ništa, omogućujući mu da pre raspleta i sam postavlja hipoteze o zaumnom svetu Klarkove. U ovu kategoriju svakako spada i daleko popularnija i daleko konvencionalnija „Moja godina odmora i opuštanja“ Otese Mošeg o nesrećnoj mladoj ženi koja pokušava da nađe način da prespava celu godinu.
Jureći očekivanu lakšu zaradu, i Netfilks je ekranizovao neke od knjiga koje je popularizovao Buktok: ove godine izašla je omladinska krimi serija „Vodič za ubistvo za dobre devojke“ prema romanu Holi Džekson koji prati tinejdžerku Pipu Fic Amobi koja pokušava da reši nerešeni slučaj nestanka srednjoškolke iz svoje male uspavane engleske varošice. Jedan od hitova Buktoka, „Šest vrana“ Li Bardugo o grupi talentovanih autsajdera koji se bore za svoje mesto u fantazijskom svetu inspirisanom delimično i carskom Rusijom, doživeo je (nezavršenu) adaptaciju u seriji „Senka i kost“.
Buktok je veoma okrenut i lgbt+ temama, pa je knjiga koja se godinama nalazi na vrhu svih Buktokovih lista „Ahilova pesma“ Madlin Miler koja prati ljubavnu priču Ahila i Patrokla, i to iz Patroklovog ugla. U ovom smislu, Buktok se često odlično nastavlja na supkulturu fanfikcije, gde su anonimni pisci decenijama privlačili ogromnu pažnju na internetu, obično spajajući u vezu likove iz već poznatih knjiga i filmova (koji takav odnos nikada nisu ostvarili u originalnom delu), i često ispitujući do neverovatnih detalja seksualnost, ljubav, međuljudske odnose i lične traume u popularnim svetovima fikcije, onako kako se to obično nije radilo u mejnstrim književnosti.
Naslovna fotografija: Piksabej
Podelite post
