Uzroci za ovo su brojni, ali nimalo iznenađujući. Filmski serijali su i ranije propadali zbog “zamora materijala” – hiper-produkcije sadržaja, oslanjanja na ustaljene formule i nedostatka inovacije. Ništa manje štetne nisu ni posledice zakulisnih sukoba između umetnika i velikih holivudskih studija koji dovode do toga da umesto talentovanih stvaralaca filmove prave kadrovi spremni na kompromise koji ne zadovoljavaju nikoga, a time i do sistemskog opadanja kvaliteta. Stariji ljubitelji “Zvezdanih ratova”, “Parka iz doba Jure” i Marvelovih superheroja su prezasićeni obiljem sadržaja koji zapravo ne donosi ništa novo, a privlačenje novih, mlađih gledalaca se pokazalo još rizičnijim od igranja na kartu nostalgije postojeće publike. Popularnost striming servisa i tehnologija koje omogućavaju potpuno bioskopsko iskustvo u sopstvenom domu samo su doprineli da ljudi sve više izbegavaju odlazak u bioskop kad iskustvo gledanja osrednjeg, bučnog blokbastera mogu sebi da prirede i kod kuće.
Koliko god da deluju kao posledica trenutka u kojem živimo, ovakve promene predstavljaju prirodne tokove ponude i potražnje u industriji zabave i metode sa kojima bi trebalo da se s njima uhvati u koštac nisu ništa novo. Osluškivanje pulsa publike, prihvatanje vizuelno-estetskih i narativnih rizika i kreativne kolaboracija autora koji imaju nešto da kažu su i ranije uspevali da donesu preko potrebne promene i privuku novu publiku. Nažalost, ova rešenja zahtevaju sposobnost brzog prilagođavanja kojoj glomazni filmski studiji opsednuti višegodišnjim projektima jednostavno nisu vični. Kao što najčešće biva, pozitivnu promenu će najverovatnije doneti manji studiji i niskobudžetni filmovi – što je dobra vest za ljubitelje filmova, ali ne i za bioskope širom sveta koji se po pitanju zarade uglavnom oslanjaju na holivudske blokbastere. Što nas dovodi do zanimljivog pitanja: hoće li kraj filmskih franšiza doneti i kraj velikih bioskopa?
Naslovna slika: Youtube Printscreen / Sony Pictures Entertainment
