Књижевно вече: Сава Дамјанов, „Искони бѣ слово“ @ Задужбина Илије Коларца, Београд

Categories КолумнеPosted on

Отац Сава поносно седи и посматра своје следбенике. Порно-литургији присуствују: феминисткиње, постфеминисткиње, поремећене личности, анонимни и јавни алкохоличари, као и један свештеник из Ниш.

Поделите пост

Пише: Лидија Јелисавчић
Књижевно вече одржано: 25. 11. 2019.

Учесници: Ана Стишовић Миловановић, Ненад Шапоња, Игор Шеришић, аутор Сава Дамјанов.

Порно-литургија је одржана часно и достојанствено уз пратеће вокале и звоњаву мобилних телефона.

Ненад Шапоња нас је покушао увести у полуозбиљну причу о поносу његове издавачке куће, о којој размишља као о будућем капиталу јер ће наравно, како то једном добром народном лекару и приличи, све своје писце надживети.

Климуцка главом и даје реч његовом уваженом Архиепископу Сави за кога нисмо сигурни, по речима Игора Перишића, да ли са нама седи жив или мртав. Нико око тога не прави питање, али Шапоња се ипак нада.

Отац Сава Дамјанов уз пригодну зајебанцију пред сам пост чита молитву, мушкарцима да остану у Приправности а женама да Га што више желе.

Сви се прекрстисмо и погледасмо у олтар задужбине Илије Коларца. Једина нормална, озбиљна критичарка и научни радник уз смешак прича о Савиној Мртвој драгој, тврдећи да је жива.

Игор Перишић се ужелео Марине Абрамовић па је помешао пентагон, црну запаљену звезду и Марину.

У том тренутку у помоћ му долази Маројевић коме се Перишић обраћа са: Ви сте колега сигурно сада са седнице САНУ-а. Док И. М. прилази Оцу Сави пружа руку, окреће се публици и одговара уз подигнути кажипрст: ја сам стигао јуче из Јасеновца,  имајте размевања. (театрално)

Поштовање колега, узвраћа Игор Перишић, и наставља да објашњава Савина Ремекделца, Причке, Итике и живе драге.

Ана С. Миловановић почиње малкице да се врпољи, помало згранута јер никада није чула излагање дотичног колеге Перишића, иначе вишегодишњег ђакона Архиепископа Саве на свакој Порно-литургији.

Шапоња задовољно шкљоца телефоном, а Отац Сава поносно седи и посматра своје следбенике. Литургији су присуствовале феминисткиње, постфеминисткиње, поремећене личности, анонимни и јавни алкохоличари, као и један свештеник из Ниш.

Елем, како је Игор литургију приводио крају тако сам ја предложила да ми коначно колегиница Анамарија Миловановић, свештеникова кћер, најмлађа у публици, објасни о чему се овде заправо ради и где су се закували Колачићи судбине и хоће ли ми неко од њих открити Истражено Савршенство.

Дете је устало и појело све колачиће за вечеру.

Милисав Савић је након промоције нестао јер је морао да јави у Рашку, па сам дала предлог у току литургије да исту назовемо по њему.

Ни Ане С. Миловановић, док сам се окренула, није било.

Завршисмо у Бранковини, оближњој кафани, на пихтијама и вину. Ваља се пред пост.

Спојисмо астале ко на свадби јер нас је било ко кусих паса и свако је са својом молитвом дошао да се после литургије исповеди и причести онако како Савини обичаји налажу.

Професоре Гојко, како сте Ви?

Ево баш причам Шапоњи да сам четрнаест година протраћио на факултету.

Разумем, и ја бих да сам слушала Перишићево излагање.

Ма нисам то мислио…

Онда је феминисткиња, дивна Тања почела причу о првој жени о мужевима, остављању и спремању куће. Уљудно сам питала, зар мушко да сређује кућу поред живе жене. Савкић ме је дискретно опоменула да је госпођа борац за женска права, на шта сам је упитала какве то везе има са штроком.

Снежа се загрцну од смеха.

Стефан нам је певао Розгу а квиз питања из деведесетих је постављао Владан Бајчета, љубитељ добре капљице. Феминисткињу је упитао, зашто се никада није напила? Због ње и пошовања женског рода је променио квиз.

Пошто на литургију сви долазимо у миру и хармонији у том смо се духу и понашали за асталом.

Полако се свечаност уз чангрљање чаша ближила крају. Сви смо се грлили и љубили као да пратимо сина јединца у војску, а не Оца Саву, нашег уваженог Архиепископа.

Маројевић ми је на одласку додао: нешто си ми неприметна вечерас.

МЕЊАМ ТАКТИКУ.

Децо моја, почиње нам пост. Нека нам је на здравље, радост и спасење.

Нека буде што више Татиних Литургија које не смете убудуће пропуштати.

Поделите пост