Гијом Клоса, познати француски интелектуалац и есејиста, активиста, бивши европски политички саветник и пословни лидер, боравиће наредне недеље у Србији поводом недавног српског издања своје књиге Једна европска младост у Архипелагу у преводу Душка Лопандића. Током боравка у Србији Гијом Клоса ће имати више сусрета са читаоцима и медијима, а посетиће и Факултет политичких наука у Београду, где ће одржати предавања и разговарати са професорима и студентима.
Гостовање Гијома Клосе у Србији организују Француски институт у Србији и Издавачка кућа Архипелаг.
Кључни догађај боравка Гијома Клосе у Србији јесте представљање књиге Једна европска младост у Француском институту у Србији 22. јануара (Кнез Михаилова 31) с почетком у 18 часова. Поред Гијома Клосе, о књизи Једна европска младост говориће Душко Лопандић и Гојко Божовић, главни уредник Архипелага.
Наредног дана Гијом Клоса посетиће Нови Сад, где ће имати разговор о књизи Једна европска младост у књижари Булевар букс (Булевар Михајла Пупина 6) с почетком у 17.30 часова. У разговору ће учествовати Гијом Клоса, префесор Филозофског факултета у Новом Саду Павле Секеруш и Гојко Божовић.
O својој новој књизи, која је изазвала велику пажњу француских и европских читалаца и медија, Клоса је изјавио следеће:
– Ова књига представља незавршену приповест једне генерације – моје. Ова генерација је рођена у време кризе из 1973. године. Она је следила генерацију „бејбибумера“ и претходила генерацијама „свет“ и „друштвене мреже“. То су била „деца телевизије“, телевизије која почиње да се гледа, повремено и ванредно до шездесетих година, а затим све више систематски током седамдесетих, до те мере да је ова навика постајала брига наших родитеља на сличан начин на који смо ми данас забринути за понашање наше деце „закачене“ на друштвене мреже. Она носи у својим генима сећање на два светска рата, савест због Хирошиме и колонизације. Њу је обележио пад Берлинског зида у новембру 1989. године који је изменио њен хоризонт баш у време када је достизала пунолетство. Проживела је 9/11 са емпатијом, осећајући интуитивно да ће пад Кула близанкиња најавити крај западне доминације. Она је такође прва генерација ере интернета. Она нема поверења у идеологије и зна да државе и организације имају недостатке. Она истиче идеју једнакости и каже да воли различитости, али у свакодневном животу њене навике су често егоистичне и контрадикторне. У тренутку када се та генерација припрема да преузме узде политичке, друштвене, интелектуалне и економске власти, пожелео сам да поново размотрим околности које су утицале на нашу визију света и историје. Ко смо ми, заиста? Да ли овој генерацији припада посебна улога у моменту када је европско јединство потресано кризом без краја и када се одлучује о будућности наших националних демократија, уздрманих разним облицима популизма? Да ли ће она завршити процес европске интеграције или ће дозволити да дође до његове разградње? Да ли ће она у себи пронаћи довољну унутрашњу снагу?
Познат као есејиста, Гијом Клоса има и занимљиву политичку и пословну каријеру. Клоса је председник француског think thanka и грађанског покрета CIVICO Europa, бивши специјални саветник потпредседника Европске комисије задужен за дигитализацију (2018-2019) и аутор извештаја „Ка европском суверенитету у медијима“ о будућој индустријској стратегији Европске уније за медије у доба вештачке интелигенције. Као европски аудиовизуелни директор надлежан за област вештачке интелигенције, Гијом Клоса је био и директор Европске радиотелевизијске уније (2013-2018).
У француској и европској вишој администрацији Гијом Клоса био је саветник министра за европска питања у оквиру последњег француског председавања ЕУ, потом представник Истраживачког центра о будућности Европе којим је председавао Фелипе Гонзалез (Европски савет). Дипломирао је на Високој школи за комерцијалне студије, на Science-Po у Паризу и на Лондонској школи економије. Клоса предаје стратегију медијске трансформације на Science-Po Paris.
Аутор је бројних есеја, међу којима су „Европа, последња шанса?“, „Једна европска младост“ и „Медији за добро“. У Француској је познат по залагању за будућност Европе. Са 15 година покренуо је европски средњошколски културни магазин. Године 1989. учествовао је у покретању Европског парламента младих у Солуну у Грчкој, на дан пада Берлинског зида. Након првог круга председничких избора 2002. године, основао је think thank EuropaNova са циљем да се створи генерација европских лидера способних за суочавање са кризама. Неколико недеља пре гласања за Брегзит покренуо је европски грађански покрет CIVICO Europa. Такође је иницијатор WeEuropeansа, највећег икада организованог транснационалног консултативног тела грађана, које функционише на 24 језика и у 27 земаља, са циљем истраживања нових облика учествовања грађана, односно проналажења нове етапе демократије.
Извор:
Архипелаг
