Piše: Nastasja Pisarev
Knjiga „Pisma Mileni“ sastavljena je od skupa pisama koja je Franc Kafka slao Mileni Jesenskoj, češkoj novinarki i prevoditeljki, u periodu od 1920. do 1923. U trenutku kada su se upoznali, Milena je bila u nesrećnom braku, a sam Kafka već bolestan od tuberkuloze (od koje će i umreti 1924). O susretu sa Milenom koju je upoznao pošto je ona poželela da prevede jednu njegovu priču na češki pisao je ovako: „Kada sam vas video, Milena, bilo je kao da sam ušetao u prostoriju punu sunca. Vi ste govorili a svet je bio svetliji, slobodniji.“
Sa svakim pismom, ton je sve prisniji, i Kafka iz persiranja vrlo brzo počinje da se Mileni obraća sasvim intimno, sve češće sa dozom strastvenog očajanja: „Vrlo dobro razumem tvoj češki, čujem i smeh, ali ja se udubljujem u Tvoja pisma i između reči i smeha, a onda čujem samo tu reč, a sem toga, moja priroda je: strah“. Neobično je u ovim ispovednim tekstovima videti sasvim drugačijeg Kafku – umesto somnabulnih teskobnih vizija koje su promenile književnu paradigmu, u pismima je ton intiman i ličan, pristupačan, često sasvim sentimentalan. Ali mračni, upečatljivi ton pisca „Zamka“ i „Procesa“ da se naslutiti i u ovoj formi – njegove su rečenice i dalje nervozne, u mnogim pismima detaljno piše o svojim snovima, koji su svakako duboko uticali na njegovu poetiku, a povremeno se između redova o običnoj svakodnevici, ili izliva nežnih osećanja, njegov jezik izmiče iz očekivanih kalupa, i izranjaju prepoznatljive teške, evokativne slike karakteristične za njegovu prozu (poput priviđenja o čoveku koji zaranja u zemlju kao u vodu kao krtica, pred užasom od samoubistva izazvanog preljubom).
Pisma pružaju uvide u intimna razmišljanja čuvenog pisca koji razmatra svoju nacionalnu pripadnost, i odnos prema jevrejskom nasleđu, zatim svoje bolne raskide veridbi u kojima je kritičan prema sebi („unesrećio sam obe devojke“), prijateljstvo sa Maksom Brodom kome se divi, ali i odnos prema jeziku (pisma su puna rečenica na češkom, za koji beleži da mu je blizak.)
Nažalost, ova ljubavna priča ostaje bez jasnog kraja – ironično, ili ne, baš kao u Kafkinoj prozi, u njoj nema ni katarze ni ispunjenja. Kafka i Milena Jesenska su se u pravom životu sreli tek nekoliko puta, a veza koju su delili najvećim delom je postojala samo u pismima koje su razmenjivali.
Prevodilac: Maja Anastasijević
Izdavač: Laguna, 2024.
