Piše: Snežana Nikolić
U svakoj priči koju kazujem naiđe trenutak od kog ne vidim dalje. Mrzim taj trenutak. Upravo zato pripovedače i nazivaju slepim – poruga.
(„Kratko slovo o homo sapiensu“)
En Karson je kanadska pesnikinja, esejista i prevodilac. Dobitnica je više prestižnih nagrada i prva je žena kojoj je dodeljeno jedno od najznačajnijih pesničkih priznanja za poeziju pisanu na engleskom jeziku – Nagrada „T. S. Eliot“, za knjigu Lepota muža koja je u Srbiji prevedena i objavljena 2015. godine u izdanju Kulturnog centra. Pre toga, poeziju En Karson mogli smo čitati u Antologiji kanadske poezije koju je priredio Dragoslav Andrić, a poslednja njena knjiga objavljena u Srbiji jeste Kratka slova, i nju je preveo Alen Bešić.
Poeziju En Karson sam prvi put čitala upravo u pomenutoj Antologiji, ali podrobnije tek u knjizi Lepota muža. Jedna od prvih pomisli, koja me je na kraju i ubedila u to koliko je važno čitati En Karson, bila je – napokon imam u rukama knjigu ljubavne poezije koju mogu celu da iščitam, bez mučnine usled prodora patetike i stoput prežvakanog romantizma; knjigu koja svakako uspeva da pomeri horizont očekivanja na jednom od najrizičnijih tematskih polja za pesnike.To iskustvo čitanja me je naravno odvelo i do knjige poezije Kratka slova, izdate 2018. godine.
Ovo je zbirka fragmenata, lirskih zabeleški, kratkih pesama u prozi koje su tematski vrlo raznolike i odaju utisak da su nastajale u hodu i da nemaju precizno utvrđenu strukturu. One govore o nadanjima, o gejšama, o Gertrudi Stajn, o razočaranju u muzici, o tome gde putovati, o stanovanju, o autizmu, o važnom i nevažnom, o Van Gogu, o Silviji Plat, o večeri kod oca, o hedonizmu, o orhidejama itd.
Pored te primećene raznovrsnosti u tematici, čini se takođe da su one, pre svega, pesnikinjin pokušaj da ispriča priču, ali vodeći se onim „drugim“ što „priču podstiče“, kako i sama kaže u „Uvodu“, u jednom od svojih „dijaloga“ sa Aristotelom. U tom smislu, njene pesme su zapravo skice za priče, njene pesme su pokušaj pričanja o onom što podstiče priču. Tu nedovoljnost/nedovršenost odlično je sugerisala na početku pesme „Kratko slovo o tome gde putovati“ stihom: „Otputovala sam do jedne razvaline“. En Karson ne zanimaju same činjenice, nju zanima ono što je dovelo do činjenica, do priče, do istorije; nju zanima onaj neiskorišćeni potencijal priče u kojoj „nema otrovnih zmajeva“ i koji ne dovodi samo pričanje do vrhunca, ali ga zato oslobađa.
Velikim delom, zbog toga, dok čitate En Karson, čini vam se da zaista učestvujete u novoj/autentičnoj atmosferi proistekloj iz njenog „iskošenog pogleda“ prema stvarnosti, književnosti, jeziku, istini i lepoti, iako ste istovremeno svesni i toga koliko je manje-više „sve već napisano/rečeno“.
Takođe, ove pesme karakteriše i to što umnogome liče i na male eseje, a što se još više da uočiti u knjizi Lepota muža; to su mini rasprave na određene teme, dijalozi sa filozofima i piscima, priče o nekim, naizgled običnim, događajima ili tek trenucima iz njihovog života. S tim u vezi, pesme su bogate aluzijama iz književnosti, umetnosti uopšteno, protkane su idejama iz raznih mitova, istorije, Biblije, i kao što je napomenuo i prevodilac ove knjige, Alen Bešić, poezija ove pesnikinje zahteva znanje i posvećenost čitaoca.
Ono zbog čega je En Karson još upečatljiva jeste svakako poigravanje jezikom, diskursima, posebno na semantičkom planu gde ispituje značenjski potencijal reči, koristeći ga i u ironijskom ključu, a sa formalnog aspekta neprestano iznenađuje međužanrovskim strukturama u kojima se, na dinamičan način, često sa efektnim obrtima, razvija „pesma-priča“ koja je slikovita, bez hermetičnosti na onaj ustaljeni način, ali svakako zahtevna zbog prisutne intertekstualnosti.
Čitajući En Karson, stiče se utisak da postoji neka vrsta lakoće u načinu na koji ona koristi, oblikuje materijal iz stvarnosti i umetnosti; neke od pesama su kao govor u jednom dahu o određenoj temi, bez suvišnog, ili bez reči koje se olako mogu zameniti drugim rečima. Ona uspeva u tekstu da korespondira sa „klasičnim“ motivima, a da ne umanji njegovu aktuelnost; i uspeva da piše o svakodnevnom, a da pesmu ne pretvori u srednjoškolski sastav sa efektnim krajem. I upravo to kombinovanje različitih stilova, ta stalna igra poezije i filozofije, poezije i proze, stvarnosti i književnosti, stvarnosti i mita, čini njenu poeziju beskrajno živom i zavodljivom.
Zbog svega navedenog, čini mi se da njene knjige treba da budu neizostavna literatura jednog pesnika, kao i svakog čitaoca književnosti.
KRATKA SLOVA
En Karson
Preveo sa engleskog: Alen Bešić
Povelja, 2018
