Пише: Зденка Валент Белић
Случај изузетног песника Ладислава Чањија је илустративан пример слабе видљивости изузетних стваралаца на мањинским језицима и доказ је да живимо у ехо капсулама својих језика и култура. Мада је био новосадски студент и у протеклих десетак година ради у Новом Саду, српски читаоци га махом не познају, зато што је књига Ни пепео ти неће замести траг његова прва збирка поезије на српском језику, која представља избор из његове поезије из више збирки.
Књигу Ни пепео ти неће замести траг објавио је новосадски издавач Прометеј у оквиру едиције „Драшко и пријатељи“ и њен је рецензент и уредник био је Драшко Ређеп, чиме је овај наслов последњи који је као уредник потписао. Збирка садржи шездесетак песама распоређених у три целине: „Чиста трава“, „О стварима којих нема“ и „Пропаст храма“. Одличан осврт на Чањијево песничко дело налази се у поговору „Живети – макар у песми – смислено“ Марте Соучкове, а на самом крају књиге стоји белешка о аутору и белешка која читаоца упућује који преводилац је превео коју песму. Песме су преводили троје преводилаца: Зденка Валент Белић, Мартин Пребуђила и Светлана Ного.
Ладислава Чањија је од његових првих стихова одушевљено прихватила словачка војвођанска књижевна критика. Његово прва публикација била је библиофилија Glosolália (1992), да би прву песничку збирку са већим тиражем објавио под насловом Zánik chrámu (Пропаст храма, 1997), а књижевна критика нарочито истиче успех његове збирке Камен на длану из 2005. До сада је објавио укупно шест збирки поезије, сем поменутих и следеће: Po milovaní (После љубави, 2004), Izba, o ktorej dom mlčí (Соба о којој кућа ћути, 2015), Veterný žalm (Ветровити псалм, 2017).
Да бисмо Чањија као аутентичног песника контекстуализовали у његов изворни контекст словачке војвођанске књижевности, морамо поменути Generaciju X, групу песника рођених око 1960. године прошлог века коју сем године рођења повезује и авангардно песничко наслеђе. Generaciju X чине песници Мартин Пребуђила, Катарина Хрицова, Јан Салчак, Љубомир Частвен и Ладислав Чањи. Ако бисмо правили компаративну контекстуализацију, морали бисмо да поменемо два важна имена за формирање његове поетике, а то су Васко Попа када је реч о српском песништву, и Јан Ондруш као један од највећих словачких песника 20. века (из Словачке).
Поезија Ладислава Чањија је рефлексивна, дискурзивна и дедуктивна. За његов песнички израз типична је скепса, али не и иронија, тако типична за његову генерацију. Иронија се тек на кратко појавила у његовим књижевним почецима, али је затим врло брзо ишчезла. Данас у његовим песмама често налазимо библијске симболе и мотиве, апокалиптичне визије и елегичност.
За Чањијево стваралаштво важно је критичко промишљање стварности, тежња за достизањем метафизичког. Покушај да се остави траг у вечности, па макар кроз писање и лирски елегичан тон. Доминирају у њему осећања емотивне и моралне испразности, усамљености, празнине и очаја. То је песник код ког кулминирају „муке од разума“, човека који жуди за миром, сигурношћу, вером, али који је вечито прогањан сопственом скепсом.
Код Чањија је сав свет жив, предмети су антропоморфизирани – и кућа и соба, и коса, и кревет – и врата – имају свој живот, осећања и намере и оно што је важно: човек код њега није мера ствари – човека је чак дужан да се у такав постојећи живи свет уклопи, да успостави са њим што бољи однос хармоније и то углавном на сопствену штету.
У последње време у поезији Ладислава Чањија је централни мотив губитак партнерке, што јесте узроковано биографским разлозима. Тај је губитак проживљен дубоком тугом, осећањем потпуног слома али и решеним трагањем за уточиштем у промишљању, у поезији и проналажења олакшања у резигнацији, што јесте у складу филозофијом овог песника и човека, који нас чак и у стању очаја и бола подсећа на нужност да се повиновањем поретку већем од нас самих.
Као важан мотив у његовим песмама је: ћутање, препуштеност, немогућност артикулације. Неизговорено код њега има вредност сакралног, неречено је узвишено и племенито, ћутање имплицира духовност.
Преводи истакнутих мањинских аутора, њихово промовисање и укључивање у књижевне програме на српском језику изузетно је важно ради подизања квалитета суживота, подстицања интеркултуралности и за сагледавање целокупне књижевне сцене у Војводини.
НИ ПЕПЕО ТИ НЕЋЕ ЗАМЕСТИ ТРАГ
Ладислав Чањи
Прометеј / Словачки издавачки центар, 2018.
107 стр.
