Piše: Zdenka Valent Belić
Slučaj izuzetnog pesnika Ladislava Čanjija je ilustrativan primer slabe vidljivosti izuzetnih stvaralaca na manjinskim jezicima i dokaz je da živimo u eho kapsulama svojih jezika i kultura. Mada je bio novosadski student i u proteklih desetak godina radi u Novom Sadu, srpski čitaoci ga mahom ne poznaju, zato što je knjiga Ni pepeo ti neće zamesti trag njegova prva zbirka poezije na srpskom jeziku, koja predstavlja izbor iz njegove poezije iz više zbirki.
Knjigu Ni pepeo ti neće zamesti trag objavio je novosadski izdavač Prometej u okviru edicije „Draško i prijatelji“ i njen je recenzent i urednik bio je Draško Ređep, čime je ovaj naslov poslednji koji je kao urednik potpisao. Zbirka sadrži šezdesetak pesama raspoređenih u tri celine: „Čista trava“, „O stvarima kojih nema“ i „Propast hrama“. Odličan osvrt na Čanjijevo pesničko delo nalazi se u pogovoru „Živeti – makar u pesmi – smisleno“ Marte Součkove, a na samom kraju knjige stoji beleška o autoru i beleška koja čitaoca upućuje koji prevodilac je preveo koju pesmu. Pesme su prevodili troje prevodilaca: Zdenka Valent Belić, Martin Prebuđila i Svetlana Nogo.
Ladislava Čanjija je od njegovih prvih stihova oduševljeno prihvatila slovačka vojvođanska književna kritika. Njegovo prva publikacija bila je bibliofilija Glosolália (1992), da bi prvu pesničku zbirku sa većim tiražem objavio pod naslovom Zánik chrámu (Propast hrama, 1997), a književna kritika naročito ističe uspeh njegove zbirke Kamen na dlanu iz 2005. Do sada je objavio ukupno šest zbirki poezije, sem pomenutih i sledeće: Po milovaní (Posle ljubavi, 2004), Izba, o ktorej dom mlčí (Soba o kojoj kuća ćuti, 2015), Veterný žalm (Vetroviti psalm, 2017).
Da bismo Čanjija kao autentičnog pesnika kontekstualizovali u njegov izvorni kontekst slovačke vojvođanske književnosti, moramo pomenuti Generaciju X, grupu pesnika rođenih oko 1960. godine prošlog veka koju sem godine rođenja povezuje i avangardno pesničko nasleđe. Generaciju X čine pesnici Martin Prebuđila, Katarina Hricova, Jan Salčak, Ljubomir Častven i Ladislav Čanji. Ako bismo pravili komparativnu kontekstualizaciju, morali bismo da pomenemo dva važna imena za formiranje njegove poetike, a to su Vasko Popa kada je reč o srpskom pesništvu, i Jan Ondruš kao jedan od najvećih slovačkih pesnika 20. veka (iz Slovačke).
Poezija Ladislava Čanjija je refleksivna, diskurzivna i deduktivna. Za njegov pesnički izraz tipična je skepsa, ali ne i ironija, tako tipična za njegovu generaciju. Ironija se tek na kratko pojavila u njegovim književnim počecima, ali je zatim vrlo brzo iščezla. Danas u njegovim pesmama često nalazimo biblijske simbole i motive, apokaliptične vizije i elegičnost.
Za Čanjijevo stvaralaštvo važno je kritičko promišljanje stvarnosti, težnja za dostizanjem metafizičkog. Pokušaj da se ostavi trag u večnosti, pa makar kroz pisanje i lirski elegičan ton. Dominiraju u njemu osećanja emotivne i moralne ispraznosti, usamljenosti, praznine i očaja. To je pesnik kod kog kulminiraju „muke od razuma“, čoveka koji žudi za mirom, sigurnošću, verom, ali koji je večito proganjan sopstvenom skepsom.
Kod Čanjija je sav svet živ, predmeti su antropomorfizirani – i kuća i soba, i kosa, i krevet – i vrata – imaju svoj život, osećanja i namere i ono što je važno: čovek kod njega nije mera stvari – čoveka je čak dužan da se u takav postojeći živi svet uklopi, da uspostavi sa njim što bolji odnos harmonije i to uglavnom na sopstvenu štetu.
U poslednje vreme u poeziji Ladislava Čanjija je centralni motiv gubitak partnerke, što jeste uzrokovano biografskim razlozima. Taj je gubitak proživljen dubokom tugom, osećanjem potpunog sloma ali i rešenim traganjem za utočištem u promišljanju, u poeziji i pronalaženja olakšanja u rezignaciji, što jeste u skladu filozofijom ovog pesnika i čoveka, koji nas čak i u stanju očaja i bola podseća na nužnost da se povinovanjem poretku većem od nas samih.
Kao važan motiv u njegovim pesmama je: ćutanje, prepuštenost, nemogućnost artikulacije. Neizgovoreno kod njega ima vrednost sakralnog, nerečeno je uzvišeno i plemenito, ćutanje implicira duhovnost.
Prevodi istaknutih manjinskih autora, njihovo promovisanje i uključivanje u književne programe na srpskom jeziku izuzetno je važno radi podizanja kvaliteta suživota, podsticanja interkulturalnosti i za sagledavanje celokupne književne scene u Vojvodini.
NI PEPEO TI NEĆE ZAMESTI TRAG
Ladislav Čanji
Prometej / Slovački izdavački centar, 2018.
107 str.
