Piše: Sofija Mijatov
Teme iz mitologije su oduvek popularne u umetnosti zbog svoje simboličnosti, sklonosti dekonstrukciji, ali i mističnosti i nerazjašnjenosti koje ih čine pogodnim za kasnije rekontekstualne upotrebe. Kroz istoriju književnosti smo se susretali sa mnogim božanskim i ljudskim mitološkim likovima, ali koliko puta do sada smo imali priliku da zavirimo u ispovest ženskog mitološkog lika?
Madlin Miler svojim romanom (2020, Laguna) pravi otklon od „patrijahalne“ mitologije i u središte romana smešta ženu, Kirku.
Rečenicom „Kada sam se rodila, nije postojao naziv za ono što sam“ započinje roman o mitskoj boginji Kirki. Iako Kirku danas pominjemo kao boginju, ona to priznanje nije dobila rođenjem. Stavivši je u položaj (gotovo) smrtnika, potomka titana Helija, Milerova dobija priliku da izgradi kompleksnu ličnost i životni put (ili sudbinu) marginalizovane Kirke i da pokuša da smesti, retroaktivno, današnji feminizam u okvire prošlog vremena.
Pripoveda se iz prvog lica, odnosno iz Kirkine perspektive, što stvara utisak ispovedanja i daje junakinji važnost kao učesniku zbivanja u svetu bogova – mitsko žensko u ovom romanu konačno dobija glavnu ulogu. Kirka nam je poznata od Homera i Ovidija kao zla boginja koja je ljude pretvarala u svinje; međutim, autorka joj u svom delu daje drugačiji prikaz. Zapravo, Kirka je u istoimenom romanu portretisana kao osoba prosečnih, ambivalentnih osobina i osećanja, ali i kao izvanredna, snažna žena. U surovoj borbi sa zaverama i intrigama božanskog sveta Kirka je marginalizovana jer ste kao žena u mitsko doba (i do skoro?) mogla biti uspešni samo ako ste lepa, moćna boginja ili dobro udata žena; u tom slučaju je svejedno ko ste. Kirka, srećom, nije bila ništa od toga. Svojim položajem biva smeštena u idealan kontekst za razvoj feminističke misli.
Bogat unutrašnji svet glavne junakinje romana je ono što ovaj roman čini drugačijim u odnosu na epsku ili mitsku naklonjenost spoljašnjem. Kroz priču pratimo unutrašnje tokove misli i osećanja moćne Kirke i divimo se uspešno predstavljenim ljudskim reakcijama na epske događaje i likove. Baš to, ljudskost boginje, spaja božanski i ljudski svet. U romanu – prilično obimnom, jer ipak pratimo životopis besmrtnog bića – prepliću se, u životnim epizodama, bogovi i ljudi. U susretima koji traju od kada je sveta i veka, preispituju se vrline, mane i sistemi vrednosti oba sveta. Postavlja se pitanje: ima li ikakve razlike između bogova i ljudi? Izuzev besmrtnosti, koja je pokazala kao prokletstvo bogova.
Muškim likovima se potpuno menja mesto i uloga. Kirkin otac, titan Helije, predstavljen je kao okrutni i praznoglavi egoista, Zevs kao mafijaš koji se uspeo na vlast, Odisej je neotesana seljačina, Glauk površni pozer, a Kirkin sin postavljen je – samo sin moćne boginje. Međutim, Dedal dobija posebno, pozitivno konotirano mesto. Uzdizanjem Dedala, autorka uzdiže ideale plemenitosti, veštine i samosvesnosti nasuprot sirovoj snazi i rođenjem sticanih povlastica. Autorka nije poštedela ni stereotipne lepe ženske likove, pretvorivši neplemenitu lepoticu Scilu u, na najodvratniji način opisano, čudovište.
Kirka se kroz svoj dug život susreće sa mnogim mitskim i pseudoistorijskim likovima što romanu daje punoću karaktera, informacija i događaja pa ga tako, pored osnovne misli, možemo smatrati malim časom mitologije.
Delo je pitko, nepretenciozno, jednostavno, sa jasnim razjašnjenjima, mešavina epskog i lirskog osećajnog, posvećeno ideji. Čita se u jednom dahu, bez nepotrebnog mučenja.
KIRKA
Madelin Miler
Prevod sa engleskog: Nevena Andrić
Laguna, 2020
440 str.
