Piše: Marija Prgomelja
Nataša Bundalo Mikić, novosadska književnica, predstavila je javnosti prošle godine svoju treću knjigu Kratki espreso sa gospodinom (2018, Banatski kulturni centar). U pitanju je zbirka poezije kojoj se pesnikinja vraća nakon izleta u prozno-memoarski svet sa drugom knjigom Lakovane bele cipele. Ona, kao i mnogi, ostaje verna poeziji, čak i kada piše prozu, jer se u palimpsestima rečenica oseća poetski nerv.
Kratki espreso sa gospodinom sugestivnim naslovom poziva na kafu, čitanje, i promišljanje, a topli napitak je važan motiv koji određuje ovu zbirku. Knjiga se sastoji od pet ciklusa: „Ostaci grčkog neba”, „Podeljena stvarnost”, „U mimohodu”, „Bezbednost pre svega” i „Gospodi od versa”. Na kraju, imamo Epilog kao poentu i ključ koji otvara skrivenu bravu ovog dela. Recenzije potpisuju eminentni književnici Pero Zubac, Miroslav Aleksić i Ivana Stojić koji ističu pesnikinjino suvereno bavljenje književnošću, pesničku zrelost i verodostojnost lirskog iskaza.
Poput mnogih, i Nataša Bundalo Mikić rasla je kroz i sa svojim knjigama, i u Kratkom espresu sa gospodinom nam pokazala kako zaista zvuči njena lira i gde su je njeni književni putokazi doveli. Ključna reč za razumevanje ovih stihotvorenija jeste susret: susret sa gospodinom koji pije kratki espreso, sa osobom suprotnog pola o kojoj se peva, sa drugima i svojim gradom, ljudima koji izranjaju iz sveta književnosti, važnog autorki, susret sa Mefistom. Stih je slobodan, kao i misao koja je utkana u verse, a pesme su ekspresivne, sa neočekivanim obrtima i još boljim zaključcima. Leksika je urbana, moderna.
Kao reprezentativan izdvojila bih ciklus pesama „Podeljena stvarnost”koji počinje pesmama „Ne pitam”, „Ne čujem”, „Ne vidim”, dakle, trostrukom negacijom, i osvrnula se na tri problema, odnosno, segmenta kojim se pesnikinja bavi u ovoj zbirci. To su: ljubav, Novi Sad i književnost.
Kada govorimo o ljubavi, reči nam ponestaju i sve što izgovorimo čini se izanđalim, već viđenim. Da li je uopšte nužno govoriti o njoj? Pesnici i filozofi daće potvrdan odgovor jer su ljubav i njeni demoni naseljeni u stvarnosti koju promišljaju. O njoj misli i peva i lirski subjekat ove zbirke. U ciklusu „Podeljena stvarnost“ objekat čežnje je tuđ i dalek, a nemogućnost ostvarivanja ljubavne veze naglasiće prvim trima pesmama, trostrukom negacijom „Ne pitam“, „Ne čujem“ i „Ne vidim“, sintagmom snovi potrošeni i razočarenjem koje provejava, oličeno u kovanici neprebol. Subjekat progovara u prvom licu, neposredno, i prikazuje nam se kao žena koja žudi za ljubavlju i ispunjenjem, te nam se, s jedne strane, lirski glas prikazuje kao tipična žena koja voli i pati. S druge strane, imamo sledeći stih: „a ljubav ne tražiš lupom/nego je prigrliš snažno/pokušavajući da promeniš stvarnost“ (pesma „Bez života”).
Novi Sad je sveprisutan u Kratkom espresu sa gospodinom. Pomenuta su kultna mesta i toposi, poznati ćoškovi, parkovi i ulice. Lirski glas nam šapuće o Dunavskoj ulici, mestu susreta, zapleta i raspleta, o mirisu lipe na Limanu. Tu je „Novosadsko pozorište“, „Limanski park“, „Vinter fest“, „Zmaj Jovina“ i „Kosovska ulica“, znamenitosti „Arteški bunar“ i „Saborna crkva“. „Novosadski vozovi“, pesnikinja ističe, mirišu na jesen, a topos putovanja kao mesto susreta, zauzima značajan deo u prvom ciklusu zbirke, to jest, u pesmama „Novosadski vozovi“ i „Putujem“.
Književnost je neophodan konstitutivni element ove knjige, i na lestvici prioriteta lirskog subjekta visoko je kotiran. Najpre, uočavamo autocitatnost pesnikinjine prethodne knjige Lakovane bele cipele (2016, Banatski kulturni centar), tačnije, imamo aluziju na naslovnicu na kojoj junakinja sedi na stanici i čeka voz sa postojećim rekvizitima („Novosadski vozovi“), te direktnu reminiscenciju na njenu prethodnu knjigu u pesmi „Knjižara“.
Dalje, junakinja upoznaje muškarca o kom peva na Međunarodnom književnom festivalu, prepoznaje poznate književnike u izlogu knjižare. U pesmi „Pod svetlima narandžastih lampiona“, se na primer, prepliću sve glavne teme ove knjige: književnost, Novi Sad i ljubav i ova pesma je savršen primer simbioze svega važnog za pesnikinju i njena poetička načela: „dok padala je kiša/ vozao me je kroz epohe književnosti/iz nove knjige recitovao pesmu“ („Road to nowhere“). Subjekat posećuje pesničke manifestacije, odlazi na promocije, u biblioteke, razmenjuje knjige, živi književnost. Čak su i usne voljenog „meke kao pero“.
No, ova tema dolazi do potpunog izražaja u poslednjem ciklusu „Gospodi od verza“koji je posvećen književnicima koje autorka ceni. Na prvom mestu tu je Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, ugledni pesnik Miroslav Aleksić, književnik Branislav Janković, legendarni Pero Zubac, pesnik i drug, kako ističe, Miloš Galetin i kantautor Đorđe Čavić.
Kratki espreso sa gospodinom je knjiga koja se voli. Ona osvaja svojom neposrednošću, emocionalnošću, čistom nepatvorenom poetičnošću. Pesnikinja je uspela da pronađe sebe, formu i stil kojima najbolje izražava kreativni potencijal i pesničku prirodu. Ovo je zbirka poezije koja nas upućuje na susrete, na naš grad Novi Sad, na književnost; delo u kom ćete pronaći pregršt stihova, koji mogu samostalno da funkcionišu, poput Miljkovićevih, puno efektnih pouka, skrivenih u neočekivanim završecima. Radosno je preporučujem za čitanje.
KRATKI
ESPRESO SA GOSPODINOM
Nataša Bundalo
Mikić
Banatski kulturni centar, 2018
