Problemi sa snadbevanjem, transportom i nestašicom hartije i dalje muče svetsku književnu industriju, a rešenja nema na vidiku. Prema ocenama stručnjaka, glavni uzrok nevolja jeste pandemija, ali postoje i drugi otežavajući faktori.
Posledice ovakvih neprilika u književnoj industriji su dalekosežne. Nedavno se čak i bivši američki predsednik Donald Tramp požalio na pomeranje izlaska foto-knjige o njegovom mandatu pod nazivom Our Journey Together (srp. Naše zajedničko putovanje), koju inače objavljuje izdavačka kuća njegovog sina, Donalda Trampa Mlađeg. Kako je Tramp izjavio, objavljivanje knjige je pomereno jer im je iz štamparije poručeno da „nemaju papira, nemaju mastila, nemaju lepka niti kože za korice“.
Slični problemi već mesecima muče izdavače u SAD i Evropi. Dejvid Šeli (David Shelley), izvršni direktor izdavačke kuće Hachette UK, prošlog decembra je izjavio da su skorašnje nevolje u snadbevanju izvor „najekstremnijih“ izazova sa kojima se suočio u karijeri.
Da stvar bude gora, ove neprilike dolaze u vreme kada je potražnja za štampanim knjigama veća nego ikad. Tokom dve godine pandemije, prodaja štampanih knjiga u SAD porasla je za 8,9% u 2021. u poređenju sa 2020, kada je bila za 8,2% veća nego 2019.
Povećanje prodaje uglavnom je dobro za bilo koju industriju, ali štamparski kapaciteti u SAD prilično su oslabili u prošloj deceniji. Jedna velika američka štamparija zatvorila je svoja vrata 2018. godine, dok su ostale osetno smanjile obim poslovanja prošlih godina.
Brajan O’Liri (Bryan O’Leary), izvršni direktor analitičarske kuće Book Industry Study Group, tim povodom je izjavio: „Smanjenje obima štampanja je nažalost dugotrajan trend u našoj industriji. To je problem sa kojim se borimo još od 2018, dakle i pre pandemije. Suočeni smo sa kontuiranim slabljenjem štamparskih kapaciteta“.
Američki štampari nisu u mogućnsoti da isprate povećanu potražnju sa kojom se suočavaju prethodne dve godine. Ulaganje u nove štamparske mašine je skupo, ali i nesigurno — jer je nejasno da li će se ovaj trend povećane potražnje štampanih knjiga nastaviti i u budućnosti.
G. O’Liri napominje da je sve teže naći i sam papir za knjige. Fabrike hartije umanjile su proizvodnju papira za knjige i časopise, koristeći papirnu pulpu za proizvodnju kartona, paketa i ostalih vrsta hartije koje su isplativije, naročito tokom pandemije. Nekada su kupci mogli da od proizvođača traže koliko god su hartije želeli; danas, međutim, fabrike štamparima govore koliko papira uopšte i imaju da im prodaju.
Nestašica hartije je u nekim slučajevima vidljivo promenila veličinu knjiga, budući da debljina izdanja zavisi od vrste papira korišćenog u štampi. Jedan korisnik Tvitera je u septembru prošle godine objavio sliku dva primerka istog izdanja romana Tajna istorija Done Tart (Donna Tartt, The Secret History; srp. izdanje: 2004, Laguna, prev. Nenad Dropulić), koji koštaju isto uprkos tome što je jedna od knjiga upadljivo tanja.
TODAY on the frontlines of publishing’s whacked out supply chain pic.twitter.com/me2jtAzsyd
— alex (@alex_abe_) September 13, 2021
Zbog svega ovoga, najzahtevnije knjige za štampu – poput kuvara, koji se izrađuju u boji i sa dosta vizuelnih elemenata – američki izdavači obično štampaju u Aziji, gde je jeftinije. Međutim, ni tu kraja neprilikama, ovoga puta onih u vezi sa transportom. Velike okeanske luke su već mesecima zagušene i desetine brodova čekaju dozvolu za pristajanje kako bi se istovarili. Kontejneri se stoga gomilaju na dokovima, što dovodi do nedostatka prostora i nestašice kontejnera, budući da se čitav svet tokom pandemije suočava sa nedostatkom vozača. Situacija nije bolja ni sa tovarnim prostorima u „kopnenim“ skladištima, takođe zbog nedostatka radne snage, ali i zbog činjenice da kompanije namerno prave zalihe proizvoda kako bi zadovoljile potražnju.
Američki i britanski izdavači očekuju da će se neprilike nastaviti i ove godine. Majkl Pič (Michael Pietch), direktor izdavačke kuće Hachet Book Group, u skorašnjem obaveštenju zaposlenima je naveo da se nastavak prekida u snadbevanju očekuje i tokom 2022, i da će se od kompanije zahtevati da uveća svoje napore da slanje i primanje knjiga obavlja brže i na vreme.
Ovakvi zastoji u lancu snadbevanja naročito pogađaju nezavisne knjižare širom SAD. Nezavisne knjižare moraju da ubeđuju kupce da se strpe kako bi obezbedili naslove koje nema u zalihama, odnosno čija su objavljivanja odložena zbog smetnji u transportu ili štampanju. Kolin Kaleri (Colleen Callery), rukovoditeljka marketinga i odnosa sa javnošću u „Books Are Magic“, nezavisnoj knjižari u Bruklinu, izjavila je: „Sve je sada stresnije jer se stvari obično promene u trenutku. Proces objavljivanja mnogih knjiga traje mnogo dugo, a viđamo i sve više knjiga čiji se izlasci pomeraju“.
Nekim knjigama je, naime, izlazak pomeren i po nekoliko puta. Objavljivanje dva dugoočekivana kuvara autora Mejsona Herforda (Mason Hereford; Turkey and the Wolf, srp. Ćurka i vuk) i Melise Klark (Melissa Clark; Dinner in One, srp. Večera u jednom) odloženo je do daljnjeg jer su kontejneri sa tek odštampanim primercima, koji su se nalazili na jednom tajvanskom teretnjaku, pali u okean tokom oluje. Brod se u tom trenutku nalazio blizu njujorške luke, ali zbog preopterećenosti dokova nije imao dozvolu za pristanak, zbog čega je plutao blizu obale – kada ga je zahvatilo nevreme u Atlantiku.
G. Kaleri je dodala da su kupci, srećom, strpljivi i da prodaja u njenoj knjižari nije mnogo opala zbog reklamnih kampanja koje su pozivale čitaoce da kupuju u nezavisnim knjižarama, a ne u velikim prodajnim lancima.
Alison Hil (Allison Hill), direktorka Udruženja američkih knjižara (eng. American Booksellers Association), rekla je u izjavi za Gradijan da su mnoge nezavisne knjižare u SAD proteklih godina imale porast u prodaji: „Godine 2020. i 2021. bile su izazovne za mnoge i nezavisni knjižari nisu izuzetak. Međutim, uprkos njihovoj borbi sa značajnim porastom cena i tržišnom nesigurnošću, skorašnji podaci o prodaji su ohrabrujući“.
G. Hil je dodala da su nezavisni knjižari počeli da menjaju način na koji naručuju knjige od izdavača. Sada su više okrenuti pokušajima da „predvide“ koji će naslovi biti popularni i u čiju promociju žele da ulože, istovremeno naručujući dodatne primerke za slučaj da se zalike istroše. Knjižari su takođe počeli da češće preporučuju starije naslove (eng. backlist), ohrabrujući tako kupce da pazare one knjige koje imaju na lageru.
Izvor: Guardian
