Проблеми са снадбевањем, транспортом и несташицом хартије и даље муче светску књижевну индустрију, а решења нема на видику. Према оценама стручњака, главни узрок невоља јесте пандемија, али постоје и други отежавајући фактори.
Последице оваквих неприлика у књижевној индустрији су далекосежне. Недавно се чак и бивши амерички председник Доналд Трамп пожалио на померање изласка фото-књиге о његовом мандату под називом Our Journey Together (срп. Наше заједничко путовање), коју иначе објављује издавачка кућа његовог сина, Доналда Трампа Млађег. Како је Трамп изјавио, објављивање књиге је померено јер им је из штампарије поручено да „немају папира, немају мастила, немају лепка нити коже за корице“.
Слични проблеми већ месецима муче издаваче у САД и Европи. Дејвид Шели (David Shelley), извршни директор издавачке куће Hachette UK, прошлог децембра је изјавио да су скорашње невоље у снадбевању извор „најекстремнијих“ изазова са којима се суочио у каријери.
Да ствар буде гора, ове неприлике долазе у време када је потражња за штампаним књигама већа него икад. Током две године пандемије, продаја штампаних књига у САД порасла је за 8,9% у 2021. у поређењу са 2020, када је била за 8,2% већа него 2019.
Повећање продаје углавном је добро за било коју индустрију, али штампарски капацитети у САД прилично су ослабили у прошлој деценији. Једна велика америчка штампарија затворила је своја врата 2018. године, док су остале осетно смањиле обим пословања прошлих година.
Брајан О’Лири (Bryan O’Leary), извршни директор аналитичарске куће Book Industry Study Group, тим поводом је изјавио: „Смањење обима штампања је нажалост дуготрајан тренд у нашој индустрији. То је проблем са којим се боримо још од 2018, дакле и пре пандемије. Суочени смо са контуираним слабљењем штампарских капацитета“.
Амерички штампари нису у могућнсоти да испрате повећану потражњу са којом се суочавају претходне две године. Улагање у нове штампарске машине је скупо, али и несигурно — јер је нејасно да ли ће се овај тренд повећане потражње штампаних књига наставити и у будућности.
Г. О’Лири напомиње да је све теже наћи и сам папир за књиге. Фабрике хартије умањиле су производњу папира за књиге и часописе, користећи папирну пулпу за производњу картона, пакета и осталих врста хартије које су исплативије, нарочито током пандемије. Некада су купци могли да од произвођача траже колико год су хартије желели; данас, међутим, фабрике штампарима говоре колико папира уопште и имају да им продају.
Несташица хартије је у неким случајевима видљиво променила величину књига, будући да дебљина издања зависи од врсте папира коришћеног у штампи. Један корисник Твитера је у септембру прошле године објавио слику два примерка истог издања романа Тајна историја Доне Тарт (Donna Tartt, The Secret History; срп. издање: 2004, Лагуна, прев. Ненад Дропулић), који коштају исто упркос томе што је једна од књига упадљиво тања.
TODAY on the frontlines of publishing’s whacked out supply chain pic.twitter.com/me2jtAzsyd
— alex (@alex_abe_) September 13, 2021
Због свега овога, најзахтевније књиге за штампу – попут кувара, који се израђују у боји и са доста визуелних елемената – амерички издавачи обично штампају у Азији, где је јефтиније. Међутим, ни ту краја неприликама, овога пута оних у вези са транспортом. Велике океанске луке су већ месецима загушене и десетине бродова чекају дозволу за пристајање како би се истоварили. Контејнери се стога гомилају на доковима, што доводи до недостатка простора и несташице контејнера, будући да се читав свет током пандемије суочава са недостатком возача. Ситуација није боља ни са товарним просторима у „копненим“ складиштима, такође због недостатка радне снаге, али и због чињенице да компаније намерно праве залихе производа како би задовољиле потражњу.
Амерички и британски издавачи очекују да ће се неприлике наставити и ове године. Мајкл Пич (Michael Pietch), директор издавачке куће Hachet Book Group, у скорашњем обавештењу запосленима је навео да се наставак прекида у снадбевању очекује и током 2022, и да ће се од компаније захтевати да увећа своје напоре да слање и примање књига обавља брже и на време.
Овакви застоји у ланцу снадбевања нарочито погађају независне књижаре широм САД. Независне књижаре морају да убеђују купце да се стрпе како би обезбедили наслове које нема у залихама, односно чија су објављивања одложена због сметњи у транспорту или штампању. Колин Калери (Colleen Callery), руководитељка маркетинга и односа са јавношћу у „Books Are Magic“, независној књижари у Бруклину, изјавила је: „Све је сада стресније јер се ствари обично промене у тренутку. Процес објављивања многих књига траје много дуго, а виђамо и све више књига чији се изласци померају“.
Неким књигама је, наиме, излазак померен и по неколико пута. Објављивање два дугоочекивана кувара аутора Мејсона Херфорда (Mason Hereford; Turkey and the Wolf, срп. Ћурка и вук) и Мелисе Кларк (Melissa Clark; Dinner in One, срп. Вечера у једном) одложено је до даљњег јер су контејнери са тек одштампаним примерцима, који су се налазили на једном тајванском теретњаку, пали у океан током олује. Брод се у том тренутку налазио близу њујоршке луке, али због преоптерећености докова није имао дозволу за пристанак, због чега је плутао близу обале – када га је захватило невреме у Атлантику.
Г. Калери је додала да су купци, срећом, стрпљиви и да продаја у њеној књижари није много опала због рекламних кампања које су позивале читаоце да купују у независним књижарама, а не у великим продајним ланцима.
Алисон Хил (Allison Hill), директорка Удружења америчких књижара (енг. American Booksellers Association), рекла је у изјави за Градијан да су многе независне књижаре у САД протеклих година имале пораст у продаји: „Године 2020. и 2021. биле су изазовне за многе и независни књижари нису изузетак. Међутим, упркос њиховој борби са значајним порастом цена и тржишном несигурношћу, скорашњи подаци о продаји су охрабрујући“.
Г. Хил је додала да су независни књижари почели да мењају начин на који наручују књиге од издавача. Сада су више окренути покушајима да „предвиде“ који ће наслови бити популарни и у чију промоцију желе да уложе, истовремено наручујући додатне примерке за случај да се залике истроше. Књижари су такође почели да чешће препоручују старије наслове (енг. backlist), охрабрујући тако купце да пазаре оне књиге које имају на лагеру.
Извор: Guardian
