Милан Мицић: Чудо у Банату
Академска књига, Нови Сад 2023.
ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ
Банат је и пре овог смутног и подругљивог времена био необично место за живот.
Са тугом као перјем на себи и кикотавим смехом гушћим од живота.
Никада није био вичан да буде честит, али ко би га мало боље упознао видео би у њему битке свитаца меланхолочно је о Банату говорио истог дана, 3. септембра 1919. године у четири сата ујутру на имању Курјачки код Румунске Кече поета Ханс Циглер боравећи као гост Лајоша Делиманића бившег жупана Торонталске жупаније кога су на удаљени мајур интернирале власти новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Моћну мисао млади песник изрекао је у доба када је над Банатом попут разбојника пуцала зора, док су плесала изношена жупанова одела у пријемном салону и када је огромни лустер, купљен 1907. године у Пешти шетао одважно пред очиама песника и бившег великог жупана.
Боже! помислио је Ханс Циглер.
Да ли се покреће вино у нама или сањамо сан у којем далеко у времену осећамо како подрхтава земља.
