Пише: Тијана Николић
Олга и Филип: књишки мољци (2015) назив је хумористичког стрипа Зорана Пеневског (текст) и Душана Павлића (цртеж). Ауторска идеја за овај стрип први пут је читаоцима представљена на друштвеној мрежи Фејсбук (2010), а потом штампана у издањима Издавачке куће System comics (2012, 2015).
Зоран Пеневски и Душан Павлић креативно су проширили семантику жаргонизма „књишки мољац“ механизмом детињске маште: визуелном буквализацијом синтагме уз очувану изворну метафорику створили су ликове (Бића): брачни пар Филипа и Олгу, биолошки зависних од књига, а симболички зависних од уметности тј. књижевности. У стрипу, књишки мољци, поред тога што живе међу и у књигама, они се као интелектуална створења користе садржајем свих тих књига, читајући, цитирајући и тумачећи га. Полемике Филипа и Олге базиране на егзистенцијалним питањима око доручка, ужине, ручка, вечере, Филиповом преждеравању, а Олгиној дијети, или вечитој супростављености мушко-женских принципа, првенствено су духовите и забавне, затим значењски комплексне и на крају књижевно-критички промишљене.
Филип и Олга илустровани су као плави, шашави, телесни, блесави, задрти, остварношћени књишки мољци. Нераздвојивост имагинације Душана Павлића и сажетог искуства прочитаног Зорана Пеневског, тј. савршено надограђивање слике и текста, ниједног књигољупца неће оставити равнодушним. Колико год да је „задовољство у тексту“ постигнуто, оно илустрацијом, као кретањем хиперлинковима, бива подигнуто на виши ниво.
Смешно у Књишким мољцима никада није банално смешно – када Олга стално гладном Филипу скува „супу од Шекспирових драма по бакином рецепту“, а он примећује да је „користила само трагедије“, читалац ће свакако разумети алузију на најпознатијег драматичара, док ће се истовремено суочити са незгодним карактером ретко задовољног мушкарца и упорношћу жене која се труди да мушки карактер промени. Карактерне особине стрипских ликова Филипа и Олге исте су од почетка до краја стрипа – толерантни, ноншалантни, шаљиви, вицкасти, прождрљиви, опуштени Филип представља покретача у догађајима узбудљиве свакодневице, а мудра, умерена, смерна и организована Олга педставља мерило вредности, глас разума. Међутим, највећа занимљивост Књишких мољаца заправо је у њиховом заједничком деловању.
У стрипу је приказана 101 ситуација из брачног живота Филипа и Олге. Пренаглашена телесност, обилност и учесталост оброка, подригивање и штуцање због дела класичне или ниске књижевности, опседнутост књишким садржајем, уживање у читању, исто колико и у грицкању књига, када је у питању књижевност, говори о невидљивој граници између хедонизма и духовног задовољства. Они који ће стрип држати у рукама, сигурно ће у истој мери, као и књишки мољци, уживати када Олга послужи “покондиране тиквице“, „пицу од Дантеове Комедије“ која је „божанственог укуса“, „слатко од Горког“, „питу гогољушу“, „питу азбуковачу која се слисти од А до Ш“ и сличне специјалитете.
Поред умешне енциклопедијске поетизације и анимиране визуализације са референцама на ремек-дела светске и домаће књижевности, чини ми се да се Књишки мољци дотичу једног новог, а значајног проблема – савремене књижевности, књижевности 21. века. Каишеви садрже Филипову и Олгину забринутост због напретка дигитализације и умножавања електронских књига, свест о вишој присутности друштвених мрежа Фејсбука и Твитера у животу појединца у односу на литерарно штиво, на крају и њихово признање твит причи као посебном виду књижевне форме.
Стрип Књишки мољци нуди нову визуру читања која, будући да произлази из алузије на светску и домаћу књижевност и индивидуалне анализе значењских могућности, тежи да на креативан (домишљат и духовит) начин прикаже књижевност као лепу и корисну.
ОЛГА И ФИЛИП: КЊИШКИ МОЉЦИ
Зоран Пеневски, Душан Павлић
System Comics, 2016
72 стр.
