Док је радио на свом докторату, амерички истраживач Макс Чепник заинтересовао се за причу „The Phantom“ за коју је било познато да ју је писала Алкотова (пошто се наслов налазио на списку у који је уписивала своја дела), али која никад није била пронађена, пише Гардијан.
Претражујући онлајн базе периодике тражећи „Фантома“, Чепник је заиста пронашао причу са тим насловом. Међутим, име аутора било је Е . Х. Голд, па ју је првобитно одбацио. Касније те ноћи запитао се да то ипак није она: „Шта ако је то још један псеудоним који је користила?“
После другог читања постало је јасно да доста тога у тексту указује на Алкотову. Писана је „у њеном стилу“ као пародија на „Божићну причу“ Чарлса Дикенса. „Волела је Дикенса и глумила је у многим адаптацијама његових дела“, рекао је Чепник. Претражујући име Е. Х. Голд пронашао је још прегршт приповетки које чувају сличне наговештаје: презиме главног лика је Алкот у једној; наслов другог дела је „The Wayside“, што је било име куће у Масачусетсу у којој је Алкотова живела.
Научник је идентификовао укупно седам кратких прича, као и пет песама и једно дело нефикције, за које верује да их је Алкотова могла написати под псеудонимом Голд крајем 1850-их и почетком 1860-их. Алкотова је и иначе била позната по коришћењу псеудонима – своје готске романе писала је под именом А. М. Бернард.
Иако су приче „вероватно“ њене, Чапник је нагласио да је „такође могуће да то није она“ – у ауторкиној преписци не помиње се псеудоним Голд.
Приче које потписује мистериозни Голд су експерименталне и „мање сређене“ од њених каснијих радова, и укључују готику, мелодраму, и сентименталне елементе. Објављиване су у новинама Boston Olive Branch.
„Занимљиво је бавити се Лујзом јер увек има нешто ново да се открије „, рекао је Чепник, који сада ради као предавач на Универзитету Northeastern. „У њеним писмима и на њеним листама и даље постоје приче које се помињу а које нисмо успели да пронађемо. Уживам што сам део ове вишегенерацијске заједнице детектива који истражују Алкотову“, додао је.
Лујза Меј Алкот, која је преминула у 55. години 1888. године, најпознатија је по свом роману из 1868. „Мале жене“ и његовим наставцима „Добре жене“, „Мали мушкарци“ и „Џоуови дечаци“. „Мале жене“ су адаптиране седам пута за филм, последњи пут у режији Грете Гервиг 2019. године.
Насловна фотографија: Youtube Screenshot/Sony Pictures Entertainment
