Dok je radio na svom doktoratu, američki istraživač Maks Čepnik zainteresovao se za priču „The Phantom“ za koju je bilo poznato da ju je pisala Alkotova (pošto se naslov nalazio na spisku u koji je upisivala svoja dela), ali koja nikad nije bila pronađena, piše Gardijan.
Pretražujući onlajn baze periodike tražeći „Fantoma“, Čepnik je zaista pronašao priču sa tim naslovom. Međutim, ime autora bilo je E . H. Gold, pa ju je prvobitno odbacio. Kasnije te noći zapitao se da to ipak nije ona: „Šta ako je to još jedan pseudonim koji je koristila?“
Posle drugog čitanja postalo je jasno da dosta toga u tekstu ukazuje na Alkotovu. Pisana je „u njenom stilu“ kao parodija na „Božićnu priču“ Čarlsa Dikensa. „Volela je Dikensa i glumila je u mnogim adaptacijama njegovih dela“, rekao je Čepnik. Pretražujući ime E. H. Gold pronašao je još pregršt pripovetki koje čuvaju slične nagoveštaje: prezime glavnog lika je Alkot u jednoj; naslov drugog dela je „The Wayside“, što je bilo ime kuće u Masačusetsu u kojoj je Alkotova živela.
Naučnik je identifikovao ukupno sedam kratkih priča, kao i pet pesama i jedno delo nefikcije, za koje veruje da ih je Alkotova mogla napisati pod pseudonimom Gold krajem 1850-ih i početkom 1860-ih. Alkotova je i inače bila poznata po korišćenju pseudonima – svoje gotske romane pisala je pod imenom A. M. Bernard.
Iako su priče „verovatno“ njene, Čapnik je naglasio da je „takođe moguće da to nije ona“ – u autorkinoj prepisci ne pominje se pseudonim Gold.
Priče koje potpisuje misteriozni Gold su eksperimentalne i „manje sređene“ od njenih kasnijih radova, i uključuju gotiku, melodramu, i sentimentalne elemente. Objavljivane su u novinama Boston Olive Branch.
„Zanimljivo je baviti se Lujzom jer uvek ima nešto novo da se otkrije „, rekao je Čepnik, koji sada radi kao predavač na Univerzitetu Northeastern. „U njenim pismima i na njenim listama i dalje postoje priče koje se pominju a koje nismo uspeli da pronađemo. Uživam što sam deo ove višegeneracijske zajednice detektiva koji istražuju Alkotovu“, dodao je.
Lujza Mej Alkot, koja je preminula u 55. godini 1888. godine, najpoznatija je po svom romanu iz 1868. „Male žene“ i njegovim nastavcima „Dobre žene“, „Mali muškarci“ i „Džouovi dečaci“. „Male žene“ su adaptirane sedam puta za film, poslednji put u režiji Grete Gervig 2019. godine.
Naslovna fotografija: Youtube Screenshot/Sony Pictures Entertainment
