Зденка Валент-Белић, Етеризација ван конТЕКСТа

Categories КритикеPosted on

Пише: Ладислав Чањи

Недавно је као заједничко издање Друштва словачких писаца из Братиславе и новосадског Графомаркетинга објављена збирка, односно двојезична поетско-ликовна публикација, Етеризација са поднасловом ван конТЕКСТа Зденке Валент-Белић. Збирка је илустрована компјутерским графикама академске уметнице Јане Вјерг и визуелном облику је у великој мери допринео графички дизајнер Душан Валент.

Зденка Валент Белић је нашој културној јавности позната пре свега као врсни а вероватно и најпродуктивнији преводилац савремене словачке књижевности на српски језик, али и као уредница познатог словачког часописа за културу и књижевност Нови живот. Након вишегодишње присутности на овдашњој књижевној и културној сцени, углавном као промотер стваралаштва других аутора, Зденка Валент-Белић је напокон одлучила да се представи и као песникиња.

Иако се ради о њеном песничком првенцу, песме којима нам се обраћа не пате од дечијих болести, већ суверено износе основне онтолошке и естетске опсервације песникиње. Зденка Валент Белић је свесна чињенице да је за аутентичан песнички језик неопходно постићи јединство гносеолошких питања и њиховог формалног израза. Први доказ да ауторка разуме сву сложеност песничког стваралачког процеса налазимо већ у самом називу збирке Етеризација ван конТЕКСТа, који детерминише основне оквире њеног песничког исказа. Поезија Зденке Валент Белић је процес духовног и метафизичког трагања који се реализује у конкретном контексту/тексту. Етер је термин који још у старогрчкој митологији представља квинтесенцију, небески простор у коме лебде звезде, чист ваздух који удишу богови, док обични смртници удишу аер. У том смислу термин етеризација можемо у овом случају да разумемо не само у њеном основном значењу као опијање, већ и као метафору вечите тежње човека за досезањем духовних висина, али и као метафору за песничко стваралаштво уопште. Наравно, етер је и празан простор, ништавило и као такав у многоме проблематизује позицију лирског субјекта у његовом напору да досегне сањани идеал.

Други аспект, којим се песникиња бави у овој збирци је контекст, у којем се одвија целокупан процес спознаје, као начина унутрашње изградње лирског субјекта. Контекст одређује координате наше овоземаљске егзистенције, дефинише проблем бивствовања у његовом културном и историјском аспекту, контекст је наше физичко тело, контекст је напокон и текст песме. Контекст је оно због чега израњамо из ништавила и оно, због чега на крају ипак посустајемо и падамо. Указивати на ова два супротстављена аспекта, духовног бескраја и физичке темпоралности а не доспети у позицију неразрешивог парадокса је у поезији могуће. Поезије уосталом и нема функцију арбитра у решавању неразрешивих дилема. Њена мисија је да на себи својствен начин артикулише све ове противречности, које произилазе из наше божанске способности стварања и мењања себе самих и света у којем постојимо и наше несавршене и незавршене физичке појавности. Читајући збирку Етеризација ван конТЕКСТа стекли смо утисак да Зденка Валент Белић управо то говори.

ЕТЕРИЗАЦИЈА ВАН КОНтекстА

Зденка Валент Белић

Илустрације: Јана Вјерг

Нови Сад, Графомаркетинг / Братислава, Spolok slovenských spisovateľov, 2018

98 стр.

Поделите пост