„Модерни класик Кире Најтли,“ стоји на привременој корици њеног дебитантског дечијег романа “Волим те баш такву каква јеси”. Књига, која излази ускоро има 80 страница и говори о девојчици која се суочава са променама које долазе са доласком брата или сестре.
Звезда “Пирата са Кариба” последња је у дугом низу славних личности које су се опробале у писању дечјих књига. Том Флечер и Даги Појнтер из бенда Мекфлај од претпрошлог месеца доминирају на листама бестселера са својом новом књигом “Диносаурус који је покварио Ноћ вештица”. Раније ове године, Дејвид Валијамс је био на врху са својом најновијом књигом “Астрочимп”. Према подацима Нилсен Бук дејта, Валијамс је у Великој Британији продао 25 милиона примерака својих дечјих књига, пише Гардијан.
Овај тренд није нов: дечији роман Џули Ендрјуз “Менди” објављен је 1974. године, док је сликовница Мадоне “Енглеске руже” изашла 2003. године. Оно што се променило у последњим годинама је да се смањио простор за непознате ауторе, док приходи писаца опадају.
„Овим славним личностима не треба ни више новца ни више пажње, али многим правим писцима то треба,“ каже писац, песник и извођач Џошуа Сигал.
Када су се појавиле вести о уговору Најтли, аутори су своје фрустрације изнели на друштвеним мрежама; у једној виралној објави, ауторка Шарлот Левин нашалила се да је одлучила да постане филмска звезда.
Аутори тврде да улазак познатих у дечју књижевност дискредитује напоре и таленте непознатих аутора. „Писање за децу је уметност,“ каже Сигал. „Захтева вештину, вежбу и дисциплину. Ја се јако трудим да усавршим своје дело, и прилично је узнемирујуће што људи мисле да је то нешто лако.“
Славни аутори не морају да пролазе кроз муке да се књига уопште објави. „Пре него што сам добио издавачки уговор, послао сам преко 180 упита за три рукописа током четири године,“ каже писац Џејмс А. Лајонс. „Непознати писци доживљавају стотине одбијања и игнорисања, а не убрзану карту до врха реда.“
Познате личности такође уживају у обимном маркетингу и медијској пажњи коју већина аутора, посебно дечјих, једноставно не добија, каже Хелен Тамблин-Севиј, власница књижаре “Земља чуда” у Ретфорду, Нотингемшир. Све чешће виђамо познате ауторе како говоре о својим књигама у емисијама додаје она, напомињући да није неуобичајено да купци траже нову књигу славног аутора јер су га видели на телевизији. Купци не маре нужно да ли је књига добра – „неке јесу, неке нису“ – битно им је „име на корици које доноси продају“, каже она.
Писци, критичари и књижари признају да постоје квалитетне дечје књиге које су написале славне личности. „Неки примери су заиста добри – нови роман Кејт Макинон је бриљантан, а дивим се и Маркус Рашфордовим књигама у сарадњи са новинарком Карлом Анком и психологом за перформансе Кејти Воринер,“ каже ауторка Кетрин Рундел.
„Али посебно ме замара то што неке славне личности стављају своје име на дечје романе које заправо нису ни написали,“ додаје она. „Били бисмо запањени да неко стави своје име на концерт који није компоновао; било би веома срамотно да неко потпише слику коју није насликао. То трује воду. Отежава родитељима и учитељима да пронађу сјајну дечју литературу и чини да дечја књижевност изгледа јефтино и плитко, уместо онога што јесте – књижевност са сопственом необичношћу, ригорозношћу и снагом.“
