„Moderni klasik Kire Najtli,“ stoji na privremenoj korici njenog debitantskog dečijeg romana “Volim te baš takvu kakva jesi”. Knjiga, koja izlazi uskoro ima 80 stranica i govori o devojčici koja se suočava sa promenama koje dolaze sa dolaskom brata ili sestre.
Zvezda “Pirata sa Kariba” poslednja je u dugom nizu slavnih ličnosti koje su se oprobale u pisanju dečjih knjiga. Tom Flečer i Dagi Pojnter iz benda Mekflaj od pretprošlog meseca dominiraju na listama bestselera sa svojom novom knjigom “Dinosaurus koji je pokvario Noć veštica”. Ranije ove godine, Dejvid Valijams je bio na vrhu sa svojom najnovijom knjigom “Astročimp”. Prema podacima Nilsen Buk dejta, Valijams je u Velikoj Britaniji prodao 25 miliona primeraka svojih dečjih knjiga, piše Gardijan.
Ovaj trend nije nov: dečiji roman Džuli Endrjuz “Mendi” objavljen je 1974. godine, dok je slikovnica Madone “Engleske ruže” izašla 2003. godine. Ono što se promenilo u poslednjim godinama je da se smanjio prostor za nepoznate autore, dok prihodi pisaca opadaju.
„Ovim slavnim ličnostima ne treba ni više novca ni više pažnje, ali mnogim pravim piscima to treba,“ kaže pisac, pesnik i izvođač Džošua Sigal.
Kada su se pojavile vesti o ugovoru Najtli, autori su svoje frustracije izneli na društvenim mrežama; u jednoj viralnoj objavi, autorka Šarlot Levin našalila se da je odlučila da postane filmska zvezda.
Autori tvrde da ulazak poznatih u dečju književnost diskredituje napore i talente nepoznatih autora. „Pisanje za decu je umetnost,“ kaže Sigal. „Zahteva veštinu, vežbu i disciplinu. Ja se jako trudim da usavršim svoje delo, i prilično je uznemirujuće što ljudi misle da je to nešto lako.“
Slavni autori ne moraju da prolaze kroz muke da se knjiga uopšte objavi. „Pre nego što sam dobio izdavački ugovor, poslao sam preko 180 upita za tri rukopisa tokom četiri godine,“ kaže pisac Džejms A. Lajons. „Nepoznati pisci doživljavaju stotine odbijanja i ignorisanja, a ne ubrzanu kartu do vrha reda.“
Poznate ličnosti takođe uživaju u obimnom marketingu i medijskoj pažnji koju većina autora, posebno dečjih, jednostavno ne dobija, kaže Helen Tamblin-Sevij, vlasnica knjižare “Zemlja čuda” u Retfordu, Notingemšir. Sve češće viđamo poznate autore kako govore o svojim knjigama u emisijama dodaje ona, napominjući da nije neuobičajeno da kupci traže novu knjigu slavnog autora jer su ga videli na televiziji. Kupci ne mare nužno da li je knjiga dobra – „neke jesu, neke nisu“ – bitno im je „ime na korici koje donosi prodaju“, kaže ona.
Pisci, kritičari i knjižari priznaju da postoje kvalitetne dečje knjige koje su napisale slavne ličnosti. „Neki primeri su zaista dobri – novi roman Kejt Makinon je briljantan, a divim se i Markus Rašfordovim knjigama u saradnji sa novinarkom Karlom Ankom i psihologom za performanse Kejti Voriner,“ kaže autorka Ketrin Rundel.
„Ali posebno me zamara to što neke slavne ličnosti stavljaju svoje ime na dečje romane koje zapravo nisu ni napisali,“ dodaje ona. „Bili bismo zapanjeni da neko stavi svoje ime na koncert koji nije komponovao; bilo bi veoma sramotno da neko potpiše sliku koju nije naslikao. To truje vodu. Otežava roditeljima i učiteljima da pronađu sjajnu dečju literaturu i čini da dečja književnost izgleda jeftino i plitko, umesto onoga što jeste – književnost sa sopstvenom neobičnošću, rigoroznošću i snagom.“
