Piše: Branislav Čurčov
Novi roman Aleksandra Gatalice Poslednji argonaut objavljen je 2018. godine u Službenom glasniku u ediciji „Glasovi“. Roman posvećen zaboravnosti („vernom piščevom pratiocu tokom čitavog života“), tematizuje potragu za pričom u književno neosvojenom domenu: u nezaboravu.
U ovom romanu Gatalica konstruiše metafizički hronotop večitog pamćenja – jednu idealnu instancu kosmičkog svepamćenja: panmemorijum. U vezi sa ovom konstrukcijom možemo da razumemo zašto sam pisac kaže u jednom intervjuu da je Poslednji argonaut „na svoj način najaktuelniji roman“ koji je napisao. U vremenu kultizacije veštačke inteligencije i veštačke memorije, obraća/vraća se pažnja na čoveka – kao na biće i dalje neistraženih, skrivenih potencijala. Gatalica sugeriše da nije sve svršeno Jungom.
Konstrukcija panmemorijuma kao beskrajnog sistema pamćenja skladišti sve iskustvo sveta i života svih ljudi koji su ikada živeli. Svesno pristupanje panmemorijumu iz sveta „živećih“ moguće je moždanim putovanjem, ali uz plaćanje visoke cene za izlaznicu i krijumčarinu onostranog znanja u svet živih. Moždano putovanje uvodi putnika u interaktivnu priču jednog minulog stvarnog sveta, verno rekonstruisanog na osnovu panmemorijumske arhive, kao u svet interaktivne virtualne stvarnosti. Moždano putovanje posreduje doktor Petini u sanatorijumu u kom se, kao u Čarobnom bregu, „naprosto igraju ljudskim vremenom“. Istorijski kontekst putovanja zavisi od afiniteta samog putnika, ali nije moguće tačno predvideti destinaciju. Putnik putuje kud ga sudbina navede.
Kako samim naslovom, tako i prvom rečju i rečenicom – „Majstor je zadigao kragnu mantila i stupio na papuču vagona“ – Aleksandar Gatalica predstavlja motiv nužnosti putovanja u nepoznato i otkriva jedan očigledan uzor svom književnom liku – može se slobodno reći: alter-egu. Konstantin Kon, pisac-majstor, baštini karakteristike Bulgakovljevog lika Majstora. Vrata stana u kom obitava nemaju pločicu sa imenom vlasnika/stanara, što sugeriše njegovo odricanje od ličnog identiteta, i što shvatamo kao majstorsko samožrtvovanje za umetnost i umetničko savršenstvo. Vrhunac ovoga je u potpunom zaboravljanju intimne istorije. Majstor je čovek (?) koji se prepušta sopstvenom ništavilu. Tim stanjem, od koga nema dalje, dosegnuo je polaznu tačku sa koje može da krene – dalje: u prostor zaumlja.
U narativnom toku romana više puta menja se pozicija pripovedača bez vidljive naznake, što predstavlja izazov za čitalačku perspektivu iz koje nije lako odgonetnuti ko nam posreduje uvid u integralni sadržaj multidimenzionalnog rukopisa romana. Pripovedač koji priča o Konstantinu Konu, Konstantin Kon koji pripoveda o svojim putovanjima (doživljeno pripovedanje/rukopis dnevnika putovanja), u panmemorijumu nalazi se rukopis romana o Hasanu braće Selimović, rukopis Kišovog romana u nastajanju. Ali oni egzistiraju u panmemorijumu u kom su nastali ili nastaju. Nameće se pitanje „ontološkog statusa“ romana koji čitamo – a koji nastaje i s ovu i s onu stranu – pogotovo što na kraju dolazi do narušavanja stroge (?) granice među svetovima, čime počinje njihovo preplitanje i pretapanje. To se dešava kad „geometar“ Borislav Pekić „hakuje“ algoritam panmemorijuma kao arhivskog interaktivnog sistema stvarnih sećanja – ostvarenjem nestvarnih sećanja u njemu. Čini se da je ovim postupkom afirmisanja apokrifnog sećanja u zapadnom delu panmemorijuma književno osvojen prostor nezaborava.
Kako se iz ovog teksta već vidi, može se na kraju i izdvojiti da je bitna osobina teksta ovog romana – svakako – intertekstualnost. Pored neskrivenih intertekstualnih veza sa delima stranih pisaca Tomasa Mana i Mihaila Bulgakova, treba uočiti i nasledne veze konstrukcije panmemorijuma sa Kišovom Enciklopedijom mrtvih, a od samog naslova pa do samog kraja opipavati niti intertekstualne korespondencije sa Pekićevim Zlatnim runom. Nije nepoznato da u svom zanatskom iskustvu Aleksandar Gatalica baštini nasleđe i drugih domaćih velikih majstora pripovedanja: Iva Andrića, Meše Selimovića, Milorada Pavića… Iskusniji čitaoci pronaći će možda i više intertekstualnih veza sa delima pomenutih pisaca, sa delima drugih pisaca i sa svim prethodnim delima Aleksandra Gatalice.
POSLEDNJI ARGONAUT
Aleksandar Gatalica
Službeni glasnik, 2018.
385 str.
