Пише: Мирјана Фрау Коларски
Књигу есеја Дејвида Фостера Воласа Узмимо јастога и други есеји, превод Игора Цвијановића, објавио је Културни центар Новог Сада у оквиру едиције Преведени есеји. Збирка обухвата десет есеја објављиваних у периодичним публикацијама од 1994. до 2005. године у САД.
Дејвид Фостер Волас, амерички романописац, есејиста и новелиста, рођен је у Њујорку 1962. године. Објавио је два романа, три збирке прича, четири збирке новинских чланака и есеја, док је његов трећи роман објављен постхумно након што је писац 2008. године извршио самоубиство.
Воласов читалац, навикао на проницљива тумачења прозног писца – циника, гласноговорника (не само) једне генерације, ништа мање задовољства неће пронаћи у есејистичким текстовима. На себи својствен начин, без улепшавања, директно и отворено, на моменте дрско, а увек заводљиво, низом често ироничних и црнохуморних аналогија, супротстављајући критичко размишљање баналности прозаичних дефиниција, Дејвид Фостер Волас остварује динамичан мизансцен савременог друштва или, пак, доноси бритке опсервације на плану књижевних дела. Несумњиво један од најутицајнијих писаца скорије историје америчке књижевности, Волас опомиње на хиперварбалност масмедија и опсесивни однос савременог човека према садржају који се посредством медија пласира. У постмодерном свету – свету разбијене форме, плитка бунтовност, иронија ради ироније и цинизам без покрића постали су саставни део нечега што ослабљује културу као такву, доносећи јој „велики очај и застој“. Пасивност човечанства пред ТВ екраном доведена је до врхунца посредством вирала, мемеа и „хот-тејкова“ – псеудоморализаторских садржаја, намерно провокативних коментара, који имају за циљ да „изазову“ реакцију: share! Волас тако, из позиције самопрокламованог ТВ зависника пише о видео касети „која је толико забавна, да убија“, апострофирајући стварну и снажну претњу по (америчку) културу коју екран доноси: „…та лепушкаста, уврнута рука држи моју генерацију за гушу“.
Комбинацијом наслеђених наративних форми и аутентичног ауторског гласа који често укључује жаргон и измишљени вокабулар, Волас заводи привидном ноншаланцијом и стилом пријемчивим и просечном читаоцу. Промишљено водећи читаоца кроз текстуалне пасаже, који олако могу бити окарактерисани дигресијама, Волас свеприсутно лебди над текстом, не допуштајући читаочевој пажњи да јења. Неоптерећен строго академским стилом, Воласов есеј прати се попут ноншалантне (али опомињуће!) stand up нарације Џима Џефриза и Била Бура, неретко изазивајући грохотан смех.
Алтернативна стварност, често дата кроз травестију, успоставља циничну дијагнозу времена кроз коју Волас антиципира будућност која доноси естрадизацију и субверзију водећих културних норми.
УЗМИМО ЈАСТОГА И ДРУГИ ЕСЕЈИ
Дејвид Фостер Волас
Превео са енглеског: Игор Цвијановић
Културни центар Новог Сада, 2017
235 стр.
