Piše: Lidija Jelisavčić
Književno veče održano: 25. 11. 2019.
Učesnici: Ana Stišović Milovanović, Nenad Šaponja, Igor Šerišić, autor Sava Damjanov.
Porno-liturgija je održana časno i dostojanstveno uz prateće vokale i zvonjavu mobilnih telefona.
Nenad Šaponja nas je pokušao uvesti u poluozbiljnu priču o ponosu njegove izdavačke kuće, o kojoj razmišlja kao o budućem kapitalu jer će naravno, kako to jednom dobrom narodnom lekaru i priliči, sve svoje pisce nadživeti.
Klimucka glavom i daje reč njegovom uvaženom Arhiepiskopu Savi za koga nismo sigurni, po rečima Igora Perišića, da li sa nama sedi živ ili mrtav. Niko oko toga ne pravi pitanje, ali Šaponja se ipak nada.
Otac Sava Damjanov uz prigodnu zajebanciju pred sam post čita molitvu, muškarcima da ostanu u Pripravnosti a ženama da Ga što više žele.
Svi se prekrstismo i pogledasmo u oltar zadužbine Ilije Kolarca. Jedina normalna, ozbiljna kritičarka i naučni radnik uz smešak priča o Savinoj Mrtvoj dragoj, tvrdeći da je živa.
Igor Perišić se uželeo Marine Abramović pa je pomešao pentagon, crnu zapaljenu zvezdu i Marinu.
U tom trenutku u pomoć mu dolazi Marojević kome se Perišić obraća sa: Vi ste kolega sigurno sada sa sednice SANU-a. Dok I. M. prilazi Ocu Savi pruža ruku, okreće se publici i odgovara uz podignuti kažiprst: ja sam stigao juče iz Jasenovca, imajte razmevanja. (teatralno)
Poštovanje kolega, uzvraća Igor Perišić, i nastavlja da objašnjava Savina Remekdelca, Pričke, Itike i žive drage.
Ana S. Milovanović počinje malkice da se vrpolji, pomalo zgranuta jer nikada nije čula izlaganje dotičnog kolege Perišića, inače višegodišnjeg đakona Arhiepiskopa Save na svakoj Porno-liturgiji.
Šaponja zadovoljno škljoca telefonom, a Otac Sava ponosno sedi i posmatra svoje sledbenike. Liturgiji su prisustvovale feministkinje, postfeministkinje, poremećene ličnosti, anonimni i javni alkoholičari, kao i jedan sveštenik iz Niš.
Elem, kako je Igor liturgiju privodio kraju tako sam ja predložila da mi konačno koleginica Anamarija Milovanović, sveštenikova kćer, najmlađa u publici, objasni o čemu se ovde zapravo radi i gde su se zakuvali Kolačići sudbine i hoće li mi neko od njih otkriti Istraženo Savršenstvo.
Dete je ustalo i pojelo sve kolačiće za večeru.
Milisav Savić je nakon promocije nestao jer je morao da javi u Rašku, pa sam dala predlog u toku liturgije da istu nazovemo po njemu.
Ni Ane S. Milovanović, dok sam se okrenula, nije bilo.
Završismo u Brankovini, obližnjoj kafani, na pihtijama i vinu. Valja se pred post.
Spojismo astale ko na svadbi jer nas je bilo ko kusih pasa i svako je sa svojom molitvom došao da se posle liturgije ispovedi i pričesti onako kako Savini običaji nalažu.
Profesore Gojko, kako ste Vi?
Evo baš pričam Šaponji da sam četrnaest godina protraćio na fakultetu.
Razumem, i ja bih da sam slušala Perišićevo izlaganje.
Ma nisam to mislio…
Onda je feministkinja, divna Tanja počela priču o prvoj ženi o muževima, ostavljanju i spremanju kuće. Uljudno sam pitala, zar muško da sređuje kuću pored žive žene. Savkić me je diskretno opomenula da je gospođa borac za ženska prava, na šta sam je upitala kakve to veze ima sa štrokom.
Sneža se zagrcnu od smeha.
Stefan nam je pevao Rozgu a kviz pitanja iz devedesetih je postavljao Vladan Bajčeta, ljubitelj dobre kapljice. Feministkinju je upitao, zašto se nikada nije napila? Zbog nje i pošovanja ženskog roda je promenio kviz.
Pošto na liturgiju svi dolazimo u miru i harmoniji u tom smo se duhu i ponašali za astalom.
Polako se svečanost uz čangrljanje čaša bližila kraju. Svi smo se grlili i ljubili kao da pratimo sina jedinca u vojsku, a ne Oca Savu, našeg uvaženog Arhiepiskopa.
Marojević mi je na odlasku dodao: nešto si mi neprimetna večeras.
MENJAM TAKTIKU.
Deco moja, počinje nam post. Neka nam je na zdravlje, radost i spasenje.
Neka bude što više Tatinih Liturgija koje ne smete ubuduće propuštati.
