Нобеловац Марио Варгас Љоса је најавио да се ближи крају каријере која траје седам деценија и да ће његов најновији роман уједно и последњи. У поговору за „Ле дедицо ми силенцио“ која је изашла 26. октобра ове године, Марио Варгас Љоса је написао: „Мислим да сам завршио ову књигу. Сада бих волео да напишем есеј о Сартру, који ми је био учитељ када сам био млад. То ће бити последње што ћу написати.“
Нова књига је окарактерисана као љубавно писмо Перуу и музици под називом „música criolla,“ која је мешавина европских валцера и афроперуанских утицаја са Анда. У интервјуу за шпанске медије, Љоса је изразио сумњу да има довољно времена да напише још један роман. „Имам 87 година и, иако сам оптимиста, не верујем да ћу поживети довољно дуго за нови роман, нарочито пошто ми за сваки треба око три-четири године. Али нећу да престанем да радим и надам се да ћу имати снагe до краја.“
Марио Варгас Љоса је последњи живи члан књижевног феномена познатог као „el boom“ ком су припадали и Габријел Гарсија Маркес Карлос Фуентес и Хулио Кортасар. Од објављивања свог првог романа „Град и пси“ 1963. године, Љоса се бавио темом злоупотребе моћи у различитим облицима.
Иако је интересовање за његов приватни живот присутно, нарочито због везе са Изабел Прејслер која је била прва жена Хулија Иглесијаса и позната по друштвеном ангажману, Љоса истиче да су за њега једино важни романи, есеји и културне и либералне идеје које је годинама промовисао. „Људи који су заиста заинтересовани не прате трачеве о мом животу, који су често измишљени“, рекао је.
Марио Варгас Љоса се 1990. године кандидовао за председника Перуа, и иако није победио на изборима, остао је заинтересован за политичка питања. Нобелову награду за књижевност је добио 2010. године, а награда је била признање за његову анализу структура моћи и оштре приказе појединачног отпора, побуне и пораза, пише Гардијан.
