Nobelovac Mario Vargas Ljosa je najavio da se bliži kraju karijere koja traje sedam decenija i da će njegov najnoviji roman ujedno i poslednji. U pogovoru za „Le dedico mi silencio“ koja je izašla 26. oktobra ove godine, Mario Vargas Ljosa je napisao: „Mislim da sam završio ovu knjigu. Sada bih voleo da napišem esej o Sartru, koji mi je bio učitelj kada sam bio mlad. To će biti poslednje što ću napisati.“
Nova knjiga je okarakterisana kao ljubavno pismo Peruu i muzici pod nazivom „música criolla,“ koja je mešavina evropskih valcera i afroperuanskih uticaja sa Anda. U intervjuu za španske medije, Ljosa je izrazio sumnju da ima dovoljno vremena da napiše još jedan roman. „Imam 87 godina i, iako sam optimista, ne verujem da ću poživeti dovoljno dugo za novi roman, naročito pošto mi za svaki treba oko tri-četiri godine. Ali neću da prestanem da radim i nadam se da ću imati snage do kraja.“
Mario Vargas Ljosa je poslednji živi član književnog fenomena poznatog kao „el boom“ kom su pripadali i Gabrijel Garsija Markes Karlos Fuentes i Hulio Kortasar. Od objavljivanja svog prvog romana „Grad i psi“ 1963. godine, Ljosa se bavio temom zloupotrebe moći u različitim oblicima.
Iako je interesovanje za njegov privatni život prisutno, naročito zbog veze sa Izabel Prejsler koja je bila prva žena Hulija Iglesijasa i poznata po društvenom angažmanu, Ljosa ističe da su za njega jedino važni romani, eseji i kulturne i liberalne ideje koje je godinama promovisao. „Ljudi koji su zaista zainteresovani ne prate tračeve o mom životu, koji su često izmišljeni“, rekao je.
Mario Vargas Ljosa se 1990. godine kandidovao za predsednika Perua, i iako nije pobedio na izborima, ostao je zainteresovan za politička pitanja. Nobelovu nagradu za književnost je dobio 2010. godine, a nagrada je bila priznanje za njegovu analizu struktura moći i oštre prikaze pojedinačnog otpora, pobune i poraza, piše Gardijan.
