Piše: Đorđe Pisarev
Sve u jednom: i (Borhesov) alef i slikovnica za decu? Nije lako imenovati jer tako izgledaju knjige koje ili baš volimo ili smo potpuno ravnodušni. Dakle, nedavno objavljeni zvanični magijski priručnik za knjige o Hariju Poteru autorke DŽ. K. Rouling “Čarobnjački almanah” (izdanje “Čarobne knjige”) “vrhunski je vodič kroz čarobnjačke liste, grafikone, mape i sve što ima veze s magijom”.
Magijski priručnik “Čarobnjački almanah” idealan je primer za sve vrste interpretacija koji možemo navesti kada objašnjavamo ovu grafičko-literarnu pojavu: knjiga o knjizi, uputstvo za čitanje, književni bedeker, zabavnik… istovremeno i igra tipa “obucite svoju barbiku” ili već nekog drugog omiljenog junaka. Sa milion sličica i tekstom u različitim formama gde je gotovo nemoguće pronaći jednu liniju čitanja, sve se pretvara u ličnu radionicu, lektiru ili atelje, a uživanje može da bude usmereno u više pravaca sa različitom namerom ili ciljem. Kao da je sve posuto čarobnim prahom koji nas još jednom uverama da mašta nikada nema stabilne, čvrste granice, a da kontrola može biti samo privremena, baš kao u snu.
Tajna fatalne privlačnosti je negde između našeg načina saznavanja i poimanja stvari i pojava, nazaustavljive čovekove želje kako za znanjem, tako i (estetskim) zadovoljstvom u viđenju lepog (umetničkog). Nije li to počelo još od prve viđene i doživljene knjige – udžbenika? Bukvar je naime ispisan upravo prilagođenom metodom slikovnog pisma; treba samo znati primarnu šifru: prepoznaš predmet, stvar, pojavu, životinju (bure, baka, bomba, bulevar, buba…), zadržiš prvo slovo – glas, ostalo odbaciš i – eto! I, zar se tu negde ne krije i nostalgija prvih slikovnica sa prepoznatljivim oblicima stvari i pojavama koje treba obojiti. Ofarbati drvenim ili vodenim bojicama, iako je verovatno da je kod svakoga od nas ponajviše sačuvana prustovska uspomena na miris i šarenilo prvih pregršti voštanih bojica sa kojima je i otpočela naša duhovna avantura koja će nas pratiti u ostatku života. Ovo se iskustvo koristi, naravno, i kasnije u pedagoškom procesu gde su uybenici istorije, biologije… nafilovani manjim ili većim zavodljivim sličicama koje ostaju urezane u našoj mentalnoj mapi.
Ovu vrstu “pravljenja”, to jest kreiranja i izmišljanja knjiga, pored autora pomenutih grafičkih novela, gde su tekst i crtež apsolutno ranopravni, ponajčešće koriste pisci epske fantastike – treba li spominjati velikog Tolkina? – koji uz pomoć mapa imaginarnih oblasti, ali i preglednih spiskova junaka koji pojavljuju u njihovim knjigama s jedne strane olakšavaju čitaocima sam tok čitanja, ali i, iz drugog plana, neprimetno utiču na podsvest istih tih čitaoca koji bojicama pisca bivaju ofarbani snovima i nepovratno zavedeni i šarmirani samom pričom.
Podelite post
